Nova Evropa

ova Evropa

Knjiđa XIII. Broj 8, 26. aprila, 1926

Идеје Фашизма, 1, Две Италије,

... Ја мислим, да нам с историјом долазе усусрет две одређене различне слике Италије, коју ми тражимо. Јер је сви, уистину, тражимо, Историја није прошлост, која само занима учењаке, — она је присутна, жива, у душама свих, Коликогод има Талијана, толико их то осећа; осећају да припадају овој Италији, која није само плаветнило свога неба, својих брежуљака, и својих марина, нити осамљена и камена земља, која се измењује са њеним плодним долинама и насмејаним вртовима. Заклопимо очи, апстрахирајмо од хоризоната њених пејзажа, тако различитих по лепоти и по светлости, — и Италија нам ипак остаје у души; чак се проширује и диже у слави онога што она значи у памети и у срцу свих цивилизованих људи, који јој одају хвалу или је барем припознају као нацију интелигенције и столетне културе, која никад није заспала, као земљу уметности, осамљених мислилаца и узнемирена грађанског живота посред унутарњих тешкоћа, једног народног друштва спорог у своме радном развоју организације и унификације, Сви, више-мање опажајући, или више-мање улазећи у суштину, или схватајући и осећајући, носе у себи ову историјску Италију, живе, али животом који се својим коренима надовезује и утапа у векове. И већ ту се срета Италија, са нацијоналним карактерима, који постају све то јаснији око Тисуће, кад из порушене Империје ничу, снагом своје слободе и своје уметности, комуне, да припреме онај Препород, који ће да буде најгенијалнија креација талијанског духа, пресјајног светионика људима са сваке стране света; који су сами Талијани Препорода утврдили, тражећи луку нове науке, нове уметности, нове мисли, нове вере, и речју новог доба. Италија, коју сви у срцу носимо, и која у ствари сачињава садржину нашег бића и нашег карактера у свету, кад је данас погледамо интензивније, и оштријим погледом, насталим из наше данашње страсти, из једног интензивнијег и узвишенијег нацијоналног живота, из ове.

229