Nova Evropa

До године 1905, Црна Гора била је једини кутак у Европи где није било ни штампе, сем званичне, ни политике, сем оне коју је водио Господар и неколико главара уз њега, Цео посао: питања организације земље, унутрашња политичка питања, као год и спољна политика, били су у рукама владара. Једини ауторитет и једина крупна личност био је он, кнез Никола. Цео јавни живот Црне Горе кретао се око његове личности. Народ, најважнији фактор у свакој држави, налазио се ван свих политичких послова. Прногорац је био војник и грађанин у исто време, Отаљавао је свој свакодневни посао, хрвао се са својом сиротињом, одлазио махом у печалбу, — а политику своју и своје државе остављао Кнезу и Влади, Тај патријархални дремеж прекинут је године 1905, када је Кнез, поглавито ради спољно-политичких разлога, а тек у другом реду од народа присиљен, даровао Црној Гори Устав,

Одмах након проглашења Устава, народ се пренуо. Дах слободе као на крилима прелетео је Црну Гору. Осетило се да се десио крупан догађај, да је настао прелом у животу земље и народа. Стари поредак, у који је било укалупљено све, пренуо је, — требало је поставити нов ред ствари. Отприлике, тако је у Црној Гори схваћен почетак уставне ере. Врло често, тешко је објаснити постанак великих нада, као год и великих разочарења. Народ, готово као дете, често неверно схвата догађаје. Тако је и Црногорац схватио политику кнежеву. Али једно при свем том остаје: да је поверење у намере кнежеве, да модернизује земљу и уведе демократске установе, онда кад је дао Устав, било последње велико поверење народа у Црној Гори према њему. Да је народ био незадовољан старим поретком, то је очигледно, У противном, не би он оберучке прихвативши дарована грађанска права пошао за новим људма, Изгледало је као да је једва чекао да се ослободи онога што је било јуче, Кнез је оних дана, у истини, доживео перијод највећег народног поштовања: свак му је био захвалан што се решио да кида са традицијом, и да путем демократије оријентише политику своје земље, Може бити, само десетак старијих људи и универзитетска омладина били су једини који су сумњали, ако и не у намере а оно у способност кнежеву да поведе Црну Гору новим идејама и новим методама,

Конфликт је убрзо избио. Народ и његови представници ишли су у правцу демократије, — Кнез је нагињао старом. Они који су мислили да је четрдесетпетогодишњи апсолутни господар немоћан да поведе земљу новим правцем, имали су право. Осетљив на јавну реч и на уступање власти, вероватно подстицан од околине којој је измакла власт из руку, Кнез је убрзо заузео фронт против слободнијих људи. Прво личним утицањем на масе, затим прогонима, покушало се да.

302