Nova Evropa

нас помогли сами Црногорци, који су написали све прилоге у овом броју. Осим тога, помогли су нас неки од њих и саветом, међу њима нарочито Г. Јован Ђоновић и Г, Др. П. Шов; они су нам доставили и адресе оних Црногораца учесника у Рату који би, према положају који су заузимали, и са места на којима су били, могли дати најбоља и најаутентичнија обавештења, Нажалост, нису се сви на које смо се обратили с молбом да нам пошљу прилог за наш Црногорски Број одазвали нашем позиву: неки нису уопште одговорили, неки су одговорили да не могу, а неки су обећали па неиспунили обећање. Нарочито нам је жао, што нам је сердар Јанко Вукотић одговорио тако кратко; што Г, Андрија Радовић (некад Министар Двора краља Николе) — који нам је усмено испричао неке моменте о држању краља Николе у погледу капитулације (ти подаци не иду у прилог краља Николе) — није био у могућности дати нам обећани чланак, зато што није нашао извесне документе; и што Г. Лазар Мијушковић (последњи Министар-председник краља Николе) налази, да не може још да пише о црногорским стварима, будући да се његови документи по тим питањима налазе у иноземству, а сем тога сматра да није још дошло време, бар за њега, да пише о Црној Гори. (С оним што би они знали и имали да кажу, слика би поуздано била потпунија и занимљивија.

Једно је, свакако, и овако јасно и доказано, ако је то уопште требало доказивати: да је Црна Гора — она Црна Гора коју смо сви ми нарочитом љубављу волели, иу коју смо, баш као и наши очеви и дедови, упирали погледе као у символ народне слободе и народне храбрости —, да је та Црна Гора вршила своју дужност свесно и пожртвовно, до последњег часа и до последњег даха, иако су се у њоји око ње дешавале чудне и загонетне ствари. Испуњује нас задовољством, да се у том погледу сви наши сарадници — и ie. ђенерал Пешић са њима — потпуно слажу, те да и ове странице имају да допринесу вечној слави и величини Црне Горе и Црногораца.

Не слажу се потпуно писци наших чланака у погледу држања оних којима је пало било у део да воде Црну Гору у Светскоме Рату, Нарочито се не слажу с обзиром на личност краља Николе, последњег црногорског владара, којега узимају у одбрану поглавито његови ближи сарадници и поштоваоци, иако и они допуштају потребу да се објективно испита улога њихова Краља и господара, па да му народи историја суде — ако је крив, Остављајући свакоме одговорност за оно што о томе мисли и каже, ми се придружујемо нашим сарадницима у једнодушној оцени држања „сердара“ Петра Пештића, тадашњег шефа Штаба црногорске Врховне

342