Nova Evropa

Исто тако заметнут је у јавности и други један двобој поводом расправе ђенерала Пешића. Овај је, наиме, у својим депешама са Цетиња, чинио одговорним и србијанску Владу и Врховну Команду за стање у Црногорској Војсци, које је на крају крајева и довело до незадовољства и растројства, (види депеше од 4. и 9. септембра 1915, и нарочито Пов. Д. бр. 1931 од 18, новембра 1915: „... у Црној Гори влада глад већ седам месеца, и нема ништа ни у земљи ни у слагалиштима, (О овоме сам више пута извештавао Господина Министра Војног и нашу Врховну Команду, као и о мерама да се исхрана осигура, али никад нисам одговор добио,“). Напокон, видећи „да је код наших надлежних настала велика клонулост, и да су изгубили сваку наду“, пуковник Пешић, мимо војнички ред и дисциплину, обраћа се непосредно Пре-

столонаследнику, и предлаже — 23, новембра 1915 (Пов, ОБр. 180), у јеку повлачења кроз Арбанију — „енергичан рад на реорганизацији наше војске". „Овај је телеграм не-

надлежно и невојнички упућен нашем Врховном Команданту, а његова је садржина нетачна и скроз тенденцијозна. Она је верно огледало душе ђенерала Г. 1, Пешића",— тако каже Г. Живко Г. Павловић, ђенерал у пензији и академик, а у Светском Рату помоћник Начелника Штаба српске Врховне Команде, који је — у ствари — и био шеф пуковнику Пешићу у оно време, те који је морао знати шта се на Цетињу догађа и ради, Он каже још, на истом месту (види београдску „Правду“ од 5. маја 1925): „Доиста, ђенерал Г. Пешић био је врло лепо ствар уредио код црногорске војске (његов предлог краљу Николи за сепаратан мир са Аустро-Угарском, и т. д.), па је био похитао да спасава и српску војску". Нато је, у свом одговору („Правда“ од 9. Maja), армијски ђенерал Џет, Пешић потенцовао своју тврдњу о погрешном раду Врховне Команде у Рату („кад Врховна Команда погрешно ради и доводи војску и народ до пропасти, како је то радила наша Врховна Команда у 1915-ој години“), нашто је Г. Живко Павловић одговорио чланком; „Заблуде ђенерала Г. Петра Пешића о командовању у Рату" („Правда“ од 31. маја 1925), исказујући у њему сумњу „у здраву памет ђенерала Г. Пешића". На овај чланак Г. Павловића остао је ђенерал Пешић, колико је нама познато, дужан одговора, Међутим, ова питања, од огромног војничког интереса, имају тек да се расправе, па ће о њима бити још доста речи међу војсковођама и војним историчарима, Ко је у праву, ђенерал Павловић или ђенерал Пешић, казаће историја, Ми нисмо надлежни да се у то дубље упуштамо,

Али ћемо се овде још мало задржати на другој једној заблуди ђенерала Пешића, којој се трагови налазе и у његовој расправи, а која је онда јасно избила на видик у његову одговору ђенералу Павловићу. Ова нас ствар утолико више

345