Nova Evropa

Da G. Pašić, neograničeni gospodar radikalskih masš ne voli Jugoslovenstvo, — da mu omo nije lično simpatično, — to je odavno. očigledno, i tome je om često дауао офуотепо 1 пеdvosmisleno izraza, Ali Je mnogo važnije, da on o Jugoslovenstvu nema uopšte čiste pojmove, To je najasnije izašlo na. vidik nedavno, ma sastanku Glavnog Odbora Radikalme Stranke па kojem je iz stranke isključen Ljuba Jovanović, Tu je С, Раше govorio o Jugoslovenstvu kao o nekom austrijskom izumu, o nekoj crno-žutoj smicalici, izmišljenoj zato da зе potisnu паrodna imena Srb im i Hrvat, Svalko zna daj je, suprotno tome, Austrija gomila ime jugoslovensko, da je radila stalno na razdvajanju Srba od Hrvat4, da ih je izigravala Jedne protiv drugih, i da se je, na kraju krajeva, Mlada Bosna baš zato i odlučila na terorističku akciju, koja Je dovela. do Sarajevskog Atentafta, da bi izvojevala pobeđu jugoslovemskoj ideji protivu zvaničnog ugnjetavamja. i plemenskog razjedinjavanja od strane Momarhije. Ali što zna svako, G, Pašić ne mora da zna, Njegovo lice, sa bradom, okrenuto stalno prema Istoku, prema Zaječaru, nije vadelo šta se dogadja s one strane Duimava i Save, i za mjega — zajedno sa mnogim drugim istaknutim političarima predratne Srbije — »zavetna misao mašeda naroda i mjegdove aspiracije« dopirale su u najboljem slučaju do Bosne i Hercegovine ma jednoj strani, i domekle, možda, u Vojvodimu na drugoj strami, Ali i tu prilično neodredjeno, bez poznavamja bližih odmošaja i tačnijeg stanja stvari, Tipično je, u tom pogledu, pričanje рок. Frana: Supila, posle prvog susreta sa Pašićem, pred Balkanski Rat ; Supilo je, naime, bio s utiskom svoje posete veoma zadovoljan, samo. jedno mu mikalco nije išlo u glavu : šta to Pašić hoće kad govori o Sremu wtalmo kao da je van Hrvatske i Slavomije, Nije Pašić ništa nanočito hteo, nego naprosto nije zmao da je Srem u Hrvatskoj, pa je celu Vojvodinu odvajao kao posebmu oblast, U to doba, u Srbiji je uopšte retko ko znao kakvih političkih stranaka ima u Hrvatskoj i Dalmaciji, i koje ideje i želje vode ome ljude i onaj narod,

Revolucijonarmo jugoslovemstvo moralo se, naravno, roditi medju mneoslobodjenim i potlačenim Jugoslovenima ; pa Како mu nisu znali ni pratili prve pokrete i razvijanje, srbijamski političari, poimemce radikali, dočekali su ga s nepoveremjem već pri prvom susretu, za vreme Rata, Posle ujedinjenja, pod sugestijom prečamskih radikala i Srb4-šovinista, omi su Јибоslovenstvo робећ зтаан зрестепо hrvatskom idejnom tvorevinom, »utopijom«; a kada su neki zagriženi partizani i »Srbende« otišli za korak dalje, pa sve Hrvate proglasili »crnožubima«, povikali su i na mrsko im Jugoslovemstvo kao na izmišljotmu Austrije, I to ekstremno, ničim neopravdano i nepravdamo velikosrpsko stanovište — sa kojega su obično držali

382