Nova Evropa

У његовој радној соби очекивали су га министри. Он запита Војног Министра: „Је ли могуће ослонити се на војску 2" „Према последњим извештајима“, одврати Министар, „то се не може претпоставити“. — „Онда се не да ништа. више учинити“. И одмах се прешло на расправљање питања, у каквој форми да се изведе предаја канцеларске дужности Еберту. Телефонско звоно прекиде разговор. Из штаба Војног Округа јављало се: „На основу пријаве Гардијског Корпуса, да већина трупа неће пуцати, и да образује совјете радничких и војних депутата, пита његова екселенција генерал Линсинген, да ли се у оваковим околностима сме употребити оружје. Решење моли одмах, јер се за два часа очекује навала већих маса — око 30.000 људи." Министар Војни нареди, да се употреби огњено оружје само за заштиту живота и имања грађана, те за заштиту грађевина; у допуну још јавише, да се наређење односи само на заштиту државних зграда, Иза пола часа, из истога штаба саопштише: „Генерал Линсинген јавља да војници, вероватно, неће пуцати ни за заштиту државних зграда“. Да је кратко време пре тога, око | часа и четврт, издао он сам заповест команданту Гардијског Корпуса, да војска не треба да употребљава оружја ни при заштити државних здања, — то није јавио! Али, у ствари, све то није имало више никакова значења, јер Штаб није више ни имао војске на расположењу. Хрпе народа кретале су се берлинским улицама; на челу ступале су жене и деца носећи заставе и плакате с натписима: „Браћо, не пуцајте!" Виша војна власт само је отворено капитулирала, издајући заповест да се не пуца на побуњенике.

Више се није имало што чекати. Принц Макс нареди да се позове Еберт, и изјави му да му уступа канцеларску дужност, с тим „да предаја буде и законски одобрена“. Еберт рече да се прима дужности Канцелара. Шајдеман похита из канцеларске зграде у Рајхстаг. Ту се скоро цео час саветовао с партијским друговима. Опрезан човек, који је дотада више подстрекаван покретом, него што га је сам водио, и који је све до последњег часа остављао отворена врата за случај ма какова обрта догађаја, увидео је сада да је покрет отишао много даље него што се могло предвидети. Стара је власт била мртва, Цар и Кронпринц одстрањени. Трупе се не би бориле ни за регентство. То је био моменат који се, можда, неће повратити, Шајдеман се одлучи, Брзим кораком пређе двораном Рајхстага и изађе на балкон. Обраћајући се усталасаној гомили на улици, он прогласи Немачку Републику. У канцеларовој палати, тек што су избила два сата, кад али из Спа зазвони телефон. Адмирал Хинце јављаше: „Ње-