Nova Evropa

Meni je drago da Siton=Vatson, baš kao i Ja, deli na dvoje pitanja koja se inače obično brkaju: na jednoj strani, pitanje одбоуотпозн ха рге пји пити и godinama pre Rata, raznim propuštanjima, kojima se možda i nije nameravalo izazvati rat, ali koja su uvek ponovo dovodila do ivice rata; i, na drugoj strani, pitanje odgovornosti za prekršaj mira činima koji su neposredno doveli do rata u avgustu 1914 „..,

Ja se naročito slažem s piscem, da se glavni deo odgovornosti za samo izbijanje Rata ima staviti na leret obeju Centralnih Sila, te da se stođa ima odbiti budalasta

· tvrdnja o isključivoj krivici Nemačke, Isto tako, zadovoljan sam što vidim da on, što se tiče Centralnih Sila, glavnu krivicu pridaje ne Nemačkoj već Austrouđarskoj Vladi, o čijem su »karakteru« — sit venia verbo — Englezi isto tako malo znali 1914 kao što znaju 1926. Kao što su Kaucki, i poglavito Hajnrih Kaner, pokazali još pre Vatsona, Balkan je počinjao ne sa Beogradom nego još u Beču, Samo što iz Vatsonova pisanja ne izlazi dosta Jasno, da je Berlin bio pod uticajem Beča, a ne, kao što se obično misli, obrnuto, Jer da je Austrija napustila Nemačku, ona bi lako našla bila nove saveznike, dok naprotiv, Nemačka ne bi nikoga našla da je napustila Austriju. A u tome leži koren ratu, Zato je netačno smatrati, kako to čini Vatson, ratovanje Centralnih Silš kao »napadački rat«, dok je to u stvari, od strane Austro-Ugarske, bio rat iz očajanja, budući da je ona jedino od velike pobede očekivala da će moći zaustaviti proces raspadanja u državi, Od strane Nemačke, to je bio rat iz straha, jer je ona živela u uverenju, možda ne bez opravdanja, da se Rusija, Francuska, i Srbija, pa možda čak ı Velika Britanija, spremaju na rat za godinu 1916 ili 1917, pa se nadala da će se spasti u poslednjem času, ako sačuva sebi svog zadnjeg saveznika, i ako uništi Srbiju kao avangardu,.,

Siton-Vatson Je pokazao takodjer, i to je glavna zasluga ove knjige, da Srbija nema udela u pravoj odgovornosti za Rat {dok je, naproliv, njena predratna politika doista bila opasna po mir), i da je ubijstvo u Sarajevu bilo čisto bosanska stvar, koja je izvesnim koncima bila doduše vezana za Beograd, ali ne i za Srbijansku Vladu, Što se tiče takozvanih »ofkrića« Ljube Jovanovića, o tome kako je Pašić znao za zaveru, ja lično nikad ih nisam uzimao tako tragično kao pisac i mnogi drugi, Ona su mi se od samog početka činila sumnjivim, budući da je Ljuba Jovanović Pašićev takmac u stranci, Osim toga, ona su iznesena bez i pokušaja dokaza, i Pašić ih je nedavno porekao, iako žalibože tek pošto je Vatsonova knjiga bila napisana, Ali sve da je ono što u njima stoji i tačno, ona ne bi teretila Pašića onoliko kako to pisac pretpostavlja, U tom pogledu, iako inače ne delim njegove simpatije za Srbe, ja sam »srbijanskije« raspoložen nego on, Pre svega, Jovanović kaže i sam da je Pašić

41