Nova Evropa

pismeno; i odgovori su mu morali biti davani napismeno. Inostrani poslanici dolazili su samo u svečanim prilikama, i raz8ovori su se vodili hladnim tonom o stvarima bez većeg značenja, Ali je čestim gostom Prezidenta bivao francuski poslanik Žiseran, dušogodišnji predstavnik Francuske, koji je podjednako savršeno vladao engleskim jezikom u govoru i pismu, Sad je, pored poslanika Žiserana, stupio u Vilzonov Dom, i u njegovu radmu sobu, i češki profesor Masarik, Ovoga su tada rukovodile nesamo misli o budućnosti Češkoslovačke Države, koju je on hteo podići, nego mu se činilo, da Je evropski problem, koji ima da bude rešen Svetskim Ratom, problem malih naroda uopšte, sudbina približno dvadeset malih naroda uklještenih na severu medju Rusijom i Nemačkom, počev od Baltičkos Mora, pa u jugo-istočnom pravcu sve do Grka kod Solunskog Zaliva, Sloboda sviju tih malih nacija, — eto u čemu je on tražio i video pobedu i nagradu za rat, Ali nikom mije bilo manje Jasna dubina i značenje sličnih pitanja nego predsedniku Sjedinjenih Država, Ovaj je gledao na Evropu kao Amerikanac, sa dalekozorom preko Okeana; po njemu su se pojmovi »država« i »narod« slivali u nešto jedinstveno, ničim Jedno od drugoga nerastavljeno, Drukčije nije shvatao ni jedno ni drugo, Nejasno je video, u svetlu amerikanskog liberalizma, nekakvu Ligu Narod4, koja bi

imala, nakon Rata, sama, bez ikakova oružja, da upravlja sud| binom narodA4, Samo ta Liga Narod4 interesovala je njega, i samo Liga Narod4 bilo mu je cilj mira, Sanjarski, on je izradio plan od četrnajst tačaka; s mukom, ideološki, u nizu govora upućenih čas Kongresu čas narodu, on je postepeno došao do mirovnogS programa od četrnajst tačaka, ı na koncu konca tvrdo je bio uveren da će one obuhvatiti sreću oslobodjenih narod4, On je, u svojih »14 tačaka«, govorio, doduše, što se tiče AustroUgarske, o teritorijama koje se moraju ustupiti Poljskoj i Italiji; ali je ipak o Austro-Ugarskoj govorio kao o Jednoj naciji, u čemu je, naravno, već bilo protivurečja i izvesne nejasnosti, To je osetio zatim i sam, pa Je pokušao, da istim načinom ih četrnajst tačaka pretopi u pet drugih, koje su bile sastavljene još općenitije, Još nejasnije, i samo su napravile još veću zbrku, Njemu su bili nejasni nesamo evropski pojmovi »naroda« i »države«, već uopšte svi strateški pojmovi, pa i sam pojam prava naroda na samoopredeljenje; on nije znao o postojanju i suštini nacijonalnih manjina, o njihovoj potrebi da svoj položaj srede, o njihovu pravu ma nezavisnost, Sam pojam nacijonalnih manjina bio je Amerikancu nejasan, Počeo je stoga iznova da preradjuje svojih pet tačaka ,.. A onda se ponovo vratio na svojih »četrnajst tačaka«, i njih je nazvao svojim planom i objavio ga svetu, Kad je, na nekoliko meseca posle toga, stupio profesor Masarik na američko tle, postala je njebova zadaća da tih »četrnajst tačaka« dovede u red,

81