Nova Evropa

и телефонске нумере, па да ствар буде потпуна. Истини за љубав, ваља напоменути да је и Енциклопедија Британика дала места именима и личностима ЏИ. П. Моргана или ШД. Рокфелера. Али то је било тек онда када су се ти људи јако истакли својом активношћу и издашношћу на културним и хуманим пољима за напредак своје средине, Поред тога, таквих људи је тамо унесено врло мало,и врло су обазриво одабирани, — далеко од начина на који је то радио код нас IT. Станојевић !

Не види се, такође, никакав ни систем ни мерило при уношењу имена оних страних књижевника који су дошли у било какву везу са нашом литературом. Ушао је, рецимо, В Иго зато што је написао чланак о Србији; ушао је чак и Ђ. Кардучи, што се сетио да у једној својој песми спомене Србе и Косово, Лазара и Марка, — а није унесен IL Bayринг, који је — у Лондону 1827 — издао читаву збирку наших народних песама. Нити је унесен Леонид Андрејев. који је за време Рата активно пропагирао помоћ Србији ; нити је добио места Арцибашев, који се тако исто загревао за нашу нацијоналну борбу и сам лично долазио до Ниша (1914 или 1915), Па нисмо сигурни ни даће ући Е. Р, Булвер-Литн, енглески песник и преводилац српских народних песама, јер у секцији слова Б не стоји индикација да ће његово име у под Л, нити смо сигурни да ће ући наш највећи француски пријатељ Емил Оман, јер га нема под Х (Наштал«) у издању латиницом, Поред Иде Дирингсфелд, писца књиге, „Из Далмације" (1857, у Прагу), изостао је и познат Вуков пријатељ и преводилац наших народних песама на немачки Лудвиг Август Франкл.

Не помињу се ни многи наши писци, иако се дабогме данас доста тешко долази на брзу руку до њихових биографија; тако се не помињу Јован Андрејевић, А. Андрић (уредник „Зимзелена“), Антоније Арнот (уредних „Сербских Новина“), Петар и Игњат Бошковић, и њихова сестра Аница, Светозар Гавриловић (уредник „Гусала"), Велимир Гај, Лаза Зубан, Димитрије Исајловић, Јован Чокрљан, и други, — Затим нигде нема Мис Ирбијеве из Херцеговачког Устанка, Није унесен Александар Живановић, један од пијонира модерног пчеларства код нас, чија се је кошница за дуги низ година употребљавала по нашим пчеларницама. Али су зато ушли маса сасвим младих људи који су тек на почетку свога рада, и безброј виших државних чиновника и официра, чија је сва нацијонална заслуга у томе, што су случајно дошли до части и госпоства или — још чешће што су лични пријатељи или сродници !. Уредника и појединих му сарадника. Ако сеје већ хтело унети и неке још једва познате и сасвим безначајне доценте београдског Универзитета,

91