Nova Evropa

predloge umnih radnika iz cele zemlje, ni onda kad su ovi jednodušni. Ova strana pitanja o položaju umnih radnika odista je još važnija nego materijalna, i zbog toga se čini nama kriza naših umnih radnika još kudikamo veća nego ma dde u шоstranstvu., Dr, Metod Dolenc,

profesor Univerziteta, Ljubljana.

Белешка. „Тотем“ у Шумадији,

После ланског Правничког Конгреса (који је одржан у Београду), био је за госте приређен излет у бању Аранђеловац. Један судац из Загреба упустио се тада у разговор са једним сељаком Штумадинцем, На питање, како је родила земља, одговорио је сељак, да је слаба година, и да су уопште све године после Рата слабе, — „Криво је томе", надодао је сељак, „то што је један аустријски војник у Рату убио нашу змију чуварицу. Јер, свака кућа има своју змију-чуварицу, која чува дом и доноси срећу; а цело село опет има своју заједничку змију-чуварицу, која је заштитник села. Аустријски војник је убио нашу змију-чуварицу. а с њом и нашу срећу, Биће да је зато одонда увек зла година“.,. Веровање у заштиту животиња потиче из доба човечјег прадруштва, кад су људи били подељени на родове и племена, и живели још потпуно варварским животом. Сваки је род имао свог нарочитог заштитника у којој од животиња. Постојало је и умишљено сродство између људи и животиња, и животиње су цењене као боље и способније. То се зове „тотемизам“ (према речи „тотем“, о чему се говори у овом броју у чланку о ванбрачном детету). По својој животињи-заштитници добио би и род име. Тако тврди професор Најман (Мештапп), да име Italus (Италијан) долази од У1Еи]и5, што значи јунац (јунац је био заштитником тога рода, па је по њему род добио то заједничко име). Код Индијанаца и данас још родови носе заједничка животињска имена. Дакле и у Шумадији још живи „тотем“, и он се у оном селу познаје по змији-чуварици, Слично се и у Далмацији змија поштује, и сматра да доноси срећу, и верује се да је грех убити змију.

Држимо да је од интереса, и да би требало, да се забележе и изнесу оваки случајеви гдегод их има, да се види како и где и у нашем народу, те у нашем селу, живе још

трагови пракултуре. Рт, А. Гавела.

176