Nova Evropa

metu ха зуоје цбешкКе; ан зи ба više njih obmanuli, tako da nije više ni sebi verovao, budući da u pisanju nije znao da izrazi tačno sve šta misli, a 8ovornik nije bio, dok je u pismima s malo reči iskazivao tačno ono što je hteo, Naročito je voleo pesnike na narodnom jeziku, poimence Dantea, kojega je osobito cemio, i kojeđa je oponašao i u mislima i u osećajima. Isto je tako voleo i Petrarku; a i sam je trošio vreme ma pisanje madrigala i vrlo ozbiljnih soneta, o kojima je kasnije dosta pisano; sećam se kako je G. Benedeto Varhi u Firentinskoj Akademiji držao jedno čuveno predavanje o sonetu koji počinje stihovima:

Non ha 1 ottimo artista alcum concetto Ch un marmo solo in se non circonscriva..,.,

(Dobar majstor ne zamišlja mis'o, Da u kamen ne bi cela stala...)

Nebrojene sonete ispevao je Markizici od Peskare; a ona mu je na njih odgovarala i stihovima i prozom, On je bio zaljubljen u njena lepa svojstva, kao i ona u njeđova, i često bi ona dolazila iz Viterba u Rim, njemu u posetu, I za nju je Mikelanjolo izradio više crtež&,,.,

Mikelanjolovi smrtni ostaci biše pokopani, sa svim роčastima, u prisustvu čitavog umetničkog sveta i svih njegovih prijatelja i Hrentinskih doseljenika, pred licem celoga Rima, u jednoj grobnici crkve Sv, Apostola, jer je Njegova Svetost nameravala da ти да podići spomenik u Svetome Petru ... AK hercog Kozimo, kad je čuo za njegovu smrt, odluči da mrtvo telo umetnikovo prenese u Firencu, ,.. što bi učinjeno potajno, da se ne bi Rim uznemirio ,., U Firenci se ubrzo proču, da je

leš Mikelanjolov prispeo, i da je donesen u crkvu Santa Кгосе ,..

Broj umetnik4 bio je uvek znatan u Firenci, zato što su tamo oduvek cvale umetnosti u tolikoj meri da se može, kako mislim, reći, bez uvrede za ostale gradove, da je Firenca njihova prava kolevka i postojbina, kao što je to nekada Atina bila znanostima, Ali nisu samo umetnici išli za smrtnim kovčegom Mikelanjola, nego i gradjani i tolika povorka, kroz ulice kojima se prolazilo, da je jedva bilo za sve mesta. I, što Još više vredi, sa svih strana se čulo hvaliti zasluge Mikelanjola, i govoriti, kako je prava umetnost tako sima da je, i kad potamni slava i nestane koristi otuda za samog umetnika, svaki voli i poštuje nje same та ,,.

Giorgio Vasari.

287