Nova Evropa

ekstremne napetosti, žestoke i ogorčene borbe.., Duša, koja večno kipi, koja svakog časa preliva ivice telesne posude; masa užarenog8 elementa, koja skuplja u krugove svoje plamene valove, i čezne da bi se pretvorila u kip, da bi razrušila u komade oblik što je zatvara i steže kao strasno zavrnut i konvulzivan komopac, — to je slika koju je u našem duhu utismulo delo Виопагоџја; #и sliku ja uzajimam 17 istog Buonarolija, iz Jedno8 od njegovih soneta,

U njegovim skulpturama i freskama, baš kao i u njegovoj poeziji, opazićemo jasno stalne kontraste izmedju misli i oblika, i uzbunjene materije, naćićemo žestoke sukobe izmedju veličanstvemog osećanja i grdobnog oblika; i uz snažne akcente, prepune »ponosmog Зата« (»Него агдоге«), čućemo prigušene krike, slabosti i Slas žalosnog čudjenja: »Kako je to moguće, da ja više nisam ja?...« [»Come pu esser chio mom sia pit io?«),

Vi znate, gospodo, da je Rafael, iznad svog »Parnasa«, naslikao genija poezije i umetnosti: žemu bleštave lepote, idealnu, odevenu u belo i plavo, u boje neba, kako sedi na srebrnim oblacima, sa dugim i širokim krilima veličanstveno raširenim, sa čistim čelom okrunjenim zelenim vencem, sa svežim i jasnim pogledom, uprtim prema dalekim vizijama, a postrani s dvima heruvima koji oglašuju njenu božansku inspiracijuu — numuime afllatur, Setite se sada alegoričkih figura koje su imale da kite grob Pape Julija! ,,, Opažate li one uznemirene, izmučene Hgure, koje se svijaju u svojim uzama, jedne već zamorene i mlitave, druge još zapaljene u svome naporu, — čini se kao da se obraćaju k nebu, zazivajući i kuneći, Knjige i katalozi daće vam razna imena za ove čudesne kipove; zvaće ih »giganti« ili »borci« ili »robovi« ili »utamničeni«, Ali da ste upitali samog Mikelandžela, ili njeBova pouzdanika Kondivija, rekao bi vam, da su oni imali da predstavljaju »slobodne umetnosti: slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, i t, d.,, svaka sa svojim atributima, a sve u lancima radi smrti Pape Julija „,.«, Koliko je samo osobena i čudnovata ideja, da se predstave umetnosti kao titani sputani i potišteni sudbinom! Nikad se ona ne bi pojavila u mozgu Fidije ili Praksitela, Rafaela ili Mantenje, — medjutim ona oikriva karakter Mikelandžela, njedova genija i njegova dela,

Zato ne treba da se čudimo da je ovo delo stiglo k nama nedovršeno, u komadima i odlomcima, ili upravo, da nije nigda ni postojalo drukče do kao ruševina i disiecta membra. Jedan dug život, proveden u radu, napornijem

302