Nova Evropa

страшену девојку. Чете анђела, генији олуја, без крила, раширених очију, пуних страха, или потамнелих од срџбе, хватају се Крста, суновраћени услед властитог херкуловског напора, — Крста, тог гигантског стабла које је с надљудском снагом ишчупано из земље. Врте се око ступа, стреме у простор, носећи трнову круну: гласници, с упереним трубама према окренутој земљи, с трубама као са мачевима, које изнова позивају људе на муке, на срџбу, на боли, и на вечну осуду човечанства. Све се више из забуне и збрке ослобађа енергија облика, динамички ефекат усколебаних маса. Али трагична група обележава врхунац ове море проживљене од Микеланџела у души, — споменута група демона који вуку грешника у Пакао, обавијајући змијоликим прстеновима снажне удове, те опкољавајући ступ као странпутицу са које се полако али стално одвајају поједини кругови. Погнут над самим собом, прегажен тежином проклетства, прекрстивши мишице и наслонивши лице о руку, гигант посматра понор који га очекује. И ко је видео, ма само једампут, оно лице, хоће ли моћи да га заборави, оно лице напола скривено великом руком. Око му се раствара од страха. Уста се трзају, рањена. Чело је од беса заквачено ноктима. Слика гриже савести и лудила, овај побеђени колос остаје урезан у нашој успомени, као најтежа нота Микеланџелова П1јез 1гае..,.

Епилог.

Микеланџелова уметност обухвата и уједињује два велика проблема фирентинске уметничке традиције: проблем маса, и проблем покрета. Прва тенденца, да се детерминују пластичке масе (што је било настојање Мазачијева сликарства), и друга тенденца, да се сугерише покрет облика с помоћу енергетске вредности сливене уз линију, — обе те тенденце превлађују код Микеланџела, који, посредством новог принципа, сливеног у ономе енергетске линије: протутеже маса и супротности снага, из скулптура и из слика, као и из зграда, ствара нов велики живот.

Страшна страница П1ез 1гае, визија страха и смрти изражена на зидовима Павлинске Капеле, те посмртне групе Ртећа ив Палате Ронданини у Риму, у Палестрини, и у Santa Maria де! Е!оге, закључују Микеланџелов живот; живот трагичног осамљења, у друштву које је још препуно идеала Ренесансе, која у своме раскошном руху није знала за опасности што јој поткапају снагу. Од оног мира, од оног бегства од реалности, ми поседујемо искрени изражај уметности, Рафаела, који са краљевског двора из Монтефелтра доноси са собом углађено савршенство, духовитост дворјаника и љубав за лепотом. Коређо је певао своје химне женској и детињској

4

310

реја .