Nova Evropa

III

O ноћи, слатки часе мада бродиш под црним једром. С тобом плове мир и спокојство; ко те зове

тај добро види, разумноме зодиш.

Уморне мисли са собом одводиш,

њих носи влажна сена ч тишина;

u ca земље до рајских висина,

камо се надам поћ, ти кроз сан водиш.

О сенко смрти, ти блажиш толеме невоље душе, срца нам душманке, последњу туљу, — о слатки мелеме,

оздрављење телу болесноме носиш, плачу п умору певаш успаванке, добрим досаду и срчбу односиш.

IV

Pred samim sobom Rhoračam

s mislima lepim, velihim,

i vreme, boje ne bih smeo,

živofu svom obećajem. O misli fašta, lada! Sa smrću o suom boku

ja gubim dne, a nemam budućnosti ;

za jednim milim licem

plamfim, i ozdravit se nadam, да ттао živim u godinama hoje život ne dđ.

У

Кад прошлости се своје споменем, а то се врло често дешава, претворни свете, тада добро знам све блудње и све јаде човечанства: срца која су склона вероват

„у твоје ласке, у радости таште,

спремају души болне ударе.

314

а