Nova Evropa

разне институције, а ова посљедња свота износила је при предаји око 300.000- златних круна, и била је увијек у рукама шефа Президијалног Одјељења, који је све издатке биљежио, Коначно, стоје још и дан-данас некоје Саркотићеве ствари на упораби у Конаку (или бог зна гдје), на које су његови побочници при паковању заборавили, будући да он сам није ви до задње минуте имао времена да се за своје ствари побрине, | - _ Све ово је, додуше, Саркотић могао праводобно из земље извести; али му је то бранила његова част и савјест: милијони народни порез — припадали су народу, и морали су се, по Саркотићевој одредби, народу (Народном Вијећу) и предати. Свота од 300.000 златних круна за сиромахе потицала је од једног добротворног друштва у корист народа; те иако мени, на својевољно располагање стављена, спадала је и она такођер народу, кому је и остављена. Саркотић је превише љубио народ Б. и Х., и није био, и не би никада био, у стању да се проти икоме огријеши, а камо ли проти народу, који је у ври-_ јеме Свјетског Рата од глади спасавао. То знаду добро сви виши чиновници и народни прваци у Босни и Херцеговини. Томе и таковом Саркотићу, међутим, догодило се је ово, Сва роба, и све драгоцјене ствари његове супруге, у вриједности од најмање 40.000 златних круна, покрадене су у Сарајеву након слома, акопрем су биле похрањене у једној ерарској згради (фабрици ћилима). По савјету свог адвоката, он је одустао од тражења одштете. При излазу из Босне, имао је Саркотић код себе увијек при руци ташку, у којој се је налазио тозлетни прибор, златна ура, неколико носних рубаца, цигарета, и плата за новембар из војничке касе (у износу од 5.000 круна). Ова ташка му је од полиције, по налогу Дра. Винтерхалтера, по- вјереника за сигурност у Загребу, при насилном, од Сарајевског Вијећа неодсбреном ухашшењу, скупа са лијепим, великим плаштем (пелерином), одузета, па иако му је више означени повјереник за сигурност послије неколико дана рекао да ће му се ташка са садржајем и све остало повратити, то он све више никада у животу — унаточ ургенције код Г. повјереника видио није. Дакле, несамо да нијесам ниједне паре из земље изнио, него сам још у властитом иметку ужасно оштећен. Тако стоје ствари са изношењем новца из земље. Г. Зубовићу дајем овим прилику, да се о свем том освједочи, и своје ријечи повуче, ако не жели да га држим за човјека којему није стало _ да другоме поштеном човјеку даде задовољштину. Још ми је више стало до тога, да они многи угледни читаоци „Нове Европе“, који су Г. Зубовићев чланак читали, сву истину сазнаду |

и МЕ ење лажних вијести спријече. ZOO IA 3 боб тилт товањем, и т. д., У па оно У

Vi Стјепан барун Саркотић,

> 1 5

408