Nova Evropa

ih maniže po rangu. Tako napiše sedammajst пшпепа, Озат- пајзјоб пе тоге da зе зен, |

»— А, да! Јоб; М. 5. — pa ба хар:зе.

»Sad još: kako su resori podeljeni? — Jedan ministar, koji se svadio s drugima zbog resora, upita:

»—- A koje sam ministarstvo ja dobio? |

»— Ne znam, To, ovaj, još nije odlučeno. Videćeš u Dvoru,,, — progundja Starac, |

»U Dvoru, tek kad je pročitao Ukaz, doznalo se, kakav je predlog G. Pašić podneo Kruni, Ali se više nije moglo ništa ispraviti, G, Pašić stavio je sve, svojom poznatom metodom, pred gotov čin,..« |

· Ovako opisuje Jedan samostalni demokrat, naravno »iZ preka« (V. Vilder, u »Riječi« za 14, decembra 1926, i dalje) —. koji Je, kako sam kaže, posmatrao i pratio pok. Pašića »sa sve to većim poštivanjem i divljenjem«, — način kako je stari Pašić sastavljao vlade, i kako je sastavio poimence Vladu poznatog »nacijonalnog bloka« (PP), Scena koju opisuje desila зе паКоп аи јепстје, рте ројабапја zakletve u Dvoru, Uostalom, scena je tipična, i služi samo kao ilustracija.

G. Uzunović, palanački advokat, koji mije učio diplomatske škole po Evropama, posmatrao je takodjer, kako izgleda, pomno šta Pašić radi, i tuvio je kako se sastavljaju vlade po tom receptu. On je otišao čak i dalje nego što bi išao Pašić, na njegovu mestu. Mnogo dalje. Teško da je ikad, i ma Balkanu, rešavana jedna ministarska kriza pod okolnostima, i uz pretpostavke, u kojima je G. Uzunović »uspeo da obrazuje Vladu«, svoju pxtu stalnu vladu u toku od godine dama. Al da zahvatimo malo poizdalje.

Kad je blaženopočivši svemogući še! Radikalne Stranke,

usred krize — i svoje lično-porodične, i strankine, i Koalicijone Vlade (RR) —, zaklopio oči, i kad su da onako svečano

ispratili do večne kuće, te kad je bilo sigurno da je mrtav, u mutnu političku situaciju upao je odjedared tračak svetlosti, i bodro objektivno oko moglo je već razlikovati konture budućeg normalnog raspletaja stvari. S iznenadnom smrću Pašićevom dobili su, očigledno, prevagu u zavadjenoj Radikalnoj Stranci takozvani cenfrumaši, s Uzunovićem па čelu. Njihovo držanje — taktika — bilo je samim tim indicirano: potisnuti i pritisnuti što snažnije takozvane pašićevce,koji su ostali takoreći bez oca i majke, — ali ne olivoreno i ne brutalno, da ne bi došlo do suviše drastičnih газрта 1 зикођа, pa eventualno i do rascepa, u Stranci, jer bi io znatno smanjilo izglede ma vlast i uticaj na položaje u narodu i u Skupštini, Trebalo je dakle raditi polako i sa siste-

28