Nova Evropa

булама, и уломцима беневентанских рукописа, али његово највеће благо је прекрасни „Еванђелистар“, са минијатурама, из ХШ вијека.

Одмах до катедрале је Опћинска Палача, саграђена у ХМ—ХМГ вијеку. Премда вишепута, тијеком вијекова, рестаурирана, ипак је сачувала своју првотну љепоту у красној ренесансној фасади и пространом дворишту, са монументалном, отвореном скалинадом. Сијело, некада, административне власти у Трогиру. Сва власт била је у рукама племића, а Градом се управљало по градском „Статуту“, који се спомиње већу ХШ вијеку.

Испод елегантних ступова „Ложе", са богато израђеним капителима, поновно се сусрећемо са умјетношћу Николе Фиорентина, на прекрасном барељефу на зиду, на којему је симболички представљена Правда, у друштву Св. Ивана и Ловријенца, градских патрона.

Длијето овог мајстора, и његова старијег друга, Андрије Алексија, украсило је, осим већ наведених, још много јавних и приватних споменика у Трогиру. Из њихове радионице изишле су прекрасне трифоре и побочна врата палате Чипика (Сарр1со) и знаменити рељеф „Скидање са крижа“, на трогирском гробљу, који својим јаким реализмом боли оставља на гледаоца неодољив дојам, Исто овакав рељеф — само у нешто мањим димензијама — налазимо на саркофагу обитељи Собота, у Доминиканској Цркви. Овај споменик своје љубави и туге поставила је „најаднија међу женама, Катарина" („Cattarina, mulierum miserima”), ycnoMeHHM Myoka M jemHHma, Kojm oGojmma трагично погинуше. У истој цркви, интересантној ради базиликалног дрвеног стропа, налази се на прекрасном олтару од дрва врло лијепа слика „Обрезање Христово", дјело, по свој прилици, славног Веронеза. Западни портал цркве веома интересује историке средњевјековне умјетности, ради свог специјалног орнамента у облику шаховског поља, т. зв. „живка на рабош".

Простор не допушта, да се посебице осврнемо на остало умјетничко благо похрањено у овом граду-музеју, јер свака палача, свака црква, имају својих посебних љепота и атракција.

„У овом гњезду, изатканом од чипака и резбарија" како се лијепо о Трогиру изразио један талијански писац из Далмације — родило се и одгојило много људи који су на понос народу југословенскоме, Има међу њима светаца, војсковођа, дипломата, писаца, и умјетника, ГТрогирани су: доминиканац бл. Аугустин Казоти, бискуп загребачки и легат папин, бан-бискуп Петар Бериславић, вајар Иван Дукновић, историк Иван Лучић, и многи други. | Данас Трогир, политички и економски, не значи ништа; али у Средњем Вијеку, у доба широких комуналних само-

управа, које су омогућавале несамо свакој покрајини него и

118