Nova Evropa

dodin4; ali na onom što je ostalo jasno se opaža turski uticaj, робјаућо na pijaci, gde se mnogo susreće turski fes, Svi prodavci boze i salepa, naprimer, nose fes, Njihovi ibrici i kante, iz kojih prodaju sladoled i piće, vrlo su slikoviti, Ponekad susretnete lica koja su očigledno bolesna od kakve tropske bolesti; tako smo mi jedared, prelazeći u Zemun na ladji, videli jednog popa fako prljava i neočešljana da bi se moglo misliti da je kakav fakir ili Raspućin,

Inače, Britance će možda ponajviše interesovati u Beogradu dve ustanove: Anglosrpska Dečja Bolnica, i Anglo-jugoslovenski Klub. U ovom Klubu može da se dobije pravi engleski čaj i pravi pržen hleb {»tost«); a sekretar Kluba ide svakome na ruku gdegod može, Anglosrpsku Bolnicu osnovala je Dr, Mektfel (Mac Phail), jedna od prvih članica Bolnica Škotskih Žena koje su došle u Srbiju na početku Svetskoša Rata. Ona je još uvek па čelu Bolnici, a izgleda tako mladolika da čovek ne može zamisliti kad je to ona bila u stanju da svrši svoje medicinske nauke. I gospodjica Flora Sends, koja se proslavila kao vojnik i oficir Srpske Vojske, radila je u njenoj Bolnici, koja je još uvek jedina dečja bolnica u Beogradu, pa je od ogromne koristi. Nikada još nisam videla u jednoj bolnici toliko ozbiljnih slučajeva kao ovde: ona mala lišca u posteljama izdužena su i tužna, noseći na sebi +габоуе 4ибоб ђојоуапја i patnje, U mnogim krajevima Jugoslavije ne obraća se još uvek dovoljno pažnje maloj deci; i nije svuda rat kriv tome, A deca su uzdanje i budućnost naroda ...

Iz Beograda smo pošli s tugom i srcu, jer su nas mnogi ljudi lepo bili primili, A i hoteli su dobri, Tek što smo se odmakli od prestonice ušli smo u brda, i još pre izmaka dana našli smo se usred Šumadije, kolevke srpskih vladalaca i seljačkog kralja Crnog Gjordja, osnivača današnje јибочоуепзке kraljevske kuće, Jedno mesto za drugim izaziva žive uspomene iz istorije i narodne pesme, U Kruševcu smo videli porušene dvore Strahinje Bana i crkvu Cara Lazara, Blizu Ćuprije je Carica Milica nazidala Ravanicu Crkvu u spomen kosovske pogibije; a u Kraljevu našli smo se na puškomet od lepe zadužbine Stevana Nemanje, Studenice, Malo dublje dole malazi se Raška, otkuda je Nemanja došao, da uredi staru srpsku državu. Usled loših puteva, i zbog skupoće podvoznih sredstava, nismo mogli ići svud kuda smo želeli, Posetili smo jedino manastir Ži č u, koju je — u 13. veku — podigao sin Stevana Nemanje, Stefan Prvovenčani, da se sam u njoj kruniše, i da ostane za krunisanje kraljeva koji će za njim doći, Ali ni do Žiče nismo došli tako lako, Prvo sam pokušala jednog dana da odem iz Kraljeva u Žiču pešice, Iznenada udari kiša, i putevi postadoše neprohodni: seljaci su skidali opanke s nogu i gazili kroz blato; a ja se vratih

142