Nova Evropa

судске инстанције казале своју реч. Кад се духови још мало смире, кад време отупи ожуљке, а нека згодна спољно-политичка конјунктура потисне у заборав понеке непријатности, биће по свој прилици поднесен предлог за амнестију криваца: да се још боље докаже како Влада није била уплетена у аферу ... И мораће да дође до амнестије, већ и зато што су зликовци: принчеви, чланови високога клира, високи државни функцијонари, и т,д., радили „из патријотских побуда". И с тим „патријотским побудама“ дошли смо до жиже целокупне данашње маџарске политике. Оне су осовина свега што сен споља и унутра дешава.

Изгубљени рат донео је Маџарској бар једну позитивну корист, — да се је решила туђе династије, противу које се налазила у борби још од првога краља из те куће, и противу које је коначно

" дигла крваву револуцију с крвавим и катастрофалним епилогом,

која је уништила њене најбоље синове, Али је тај изгубљени рат, и мировни уговор затим, децимовао Маџарску, одузео јој крајеве који су њену равницу правили стратешки сигурном, економском и географском, целином, који су јој давали жито и сировине а од ње куповали фабрикате, који су маџарству лиферовали нов прилив људства, странога додуше по раси и по језику али који се утапао у маџарско море, Тога губитка данашња Маџарска не може да прежали, и свим силама ради она да поврати натраг што је изгубила. Ни с једним од својих суседа не живи у истински добрим односима, јер су јој сви понешто одузели; чак и друг у невољи и паду, Аустрија. Идеја „реванша“ није толико идеја освете колико тежња за успоставом старога стања, за повратком „уграбљених“ земаља и „неотуђивих права Круне Светога Стевана", која круна моментано рђа чекајући на боља времена, — несамо на времена рестаурације својих права већ и на ускрснуће својих носилаца, краљева,

Маџарска се дичи својим Уставом, и с правом: као културно-правном институцијом која није наметнута једним законодавним актом одозго, или одоздо, или шаком какова узурпатора, већ је резултатом стотина и стотина година правног живота и схватања законодавних тела, чиме се у Европи може подичити још само Велика Британија (устави свих осталих земаља резултат су редакције настале под утицајем напред_них идеја модернога доба и Велике Револуције). Тај Устав има своју традицију и свој континујитет, и онда — логика захтева да се тражи успостава земаља Круне Светога Стевана, зар не2 Да се тражи и успостава носиоца тога символа-краља, из династије истина туђинске али династије која је све до 1918 била правни и фактични носилац те круне. Иако је фактично династије нестало 1918, правно она није изгубила круну; оно неколико чланова династије што се је склонило у

144