Nova Evropa

pogledu, o tome je izlišno i govoriti. Izdradnja željeznice kroz Crnu Goru predstavlja, stoga, životno i sudbonosno pitanje, koje „se neodložno ima rešiti,

Drugo. Ziratne zemlje, podesne za obradjivanje, Crna Gora ima veoma malo. Ogromne komplekse pritisla je voda; a osim toga, voda svakim danom sve više osvaja, Isušivanjem, regulisanjem foka pojedinih rekša i njihovih pritoka, drenaХота, i sličnim sredstvima, na hiljade hektara ziratmme zemlje odličnog kvaliteta moglo bi se predati kulturi i iskorišćavanju. Produkcijom sa ovog zemljišta mogla bi se ishraniti nesamo Crna Gora nego i Boka-Kotorska sa Hercegovinom, Pa kako ova iri kraja naše države čine jednu ekonomsko-geograisku celinu, to bi se izvršenjem ovih radova rešio ujedno jedan od najkrupnijih državnih problema, problem naših danas pasivnih. krajeva. Ukoliko se pre počne, utoliko, naravno, bolje,

Treće kardinalno pitanje, koje maročito interesuje Crnu Goru, jeste dosta delikatne i osetljive prirode, To je pitanje Skadra, t. zv. Skadarsko Pitanje. Po istorijskom pravu, пеsumnjivo je da Skadar pripada nama, U njemu ima mnogo našeć živlia, a još više po okolnim selima, poimence onima prema mašoj dranici, Dušo su vremena Crnogorci uporno upirali po= dlede k »Skadru na Bojani«, i Balkanskim Ratom njihove su želje bile ostvarene, — Skadar je zauzet i prisajedinjen tadašnjoj Kraljevini Crnoj Gori, Ali, nakon Svetskosa Rata, naša delegacija za razgraničenje upropastila je čitavu stvar — Skadar je izgubljen; on je pripao Arbaniji, Ekonomski život Crnogoraca struji ka Skadru, a i njihov prirodan izlaz je tamo, I geografski on čini jednu celinu sa Crnom Gorom: basen gornjeg i donjeg toka reke Zete nastavlja se Zetskom Ravnicom i završava se Skadrom, A zakoračenje Italijana na Balkansko Poluostrvo, i njen protektorat nad Arbanijom, dovoljne su imdikacije i za: političko razmišljanje . . . i

Kao posledica nerešenosti ovih glavnih pitanja, i usled toga teškog ekonomskog položaja Crnogoraca, došlo je iseljavanje, Crnogorci, izmučeni teškim stanjem u svojoj zemlji, sele se i ostavljaju svoju rodnu grudu. Oni idu u tudjinu da tamo: nadju bolju sreću i bolje životne uslove, I predratna Crna Gora davala je srazmerno više iseljenika od ikoje pokrajine današnje naše države, Većina ovih iseljenika bili su pečalbari, radnici. Veoma neznatan broj otpadao je na političke emigrante, i to samo u poslednje vreme. Neki idu (da se više nikada ne vrate пафгаб и »stari kraj«, Da iseljavanje {naročito u Ameriku) nije skopčano sa velikim teškoćama, retko 'koji ofresitiji Crnogorac da bi ostao u zemlji a da se ne iseli,

Iseljeni Crnogorci u inostramstvo obično se bave najtežim radovima; podižu željezničke pruge, rade u rudokopima sviju.

210

ay aki aaa oi —: