Nova Evropa

наших; и неколико страних умјетника), мислим да сам споменуо све што би могло послужити за основ једном музеју.

· Осим збирке оружја, која је дефинитивно уређена, ево што је за ово релативно кратко вријеме учињено. Уређен је Архив који је нађен у дворском подруму. Од знатнијих докумената, овдје је нађено неколико ручних писама владика Данила, Саве и Василија (једно из ових времена писано „по указу Шћепана Малога"!); нађено је осам комплетних и добро сачуваних година преписке Петра ! (Св. Петра), и то године 1821 до 1823 и 1825-1829 (овдје има интересантне преписке с кнезом Милошем, с појединим његовим војводама, са Симом Милутиновићем, Ђорђем Магарашевићем, Ант. Старчевићем, ит. д.). Од особитога је интереса, што је овдје нађено 16 година преписке Владике Рада; управо, ово су копије Владичиних писама (од којих многе године писане његовом руком), то су т. зв, „Исходацен протоколи“, како их је Владика назвао. (Писама Владици овдје је веома мало нађено.) Сва ова писма — њих 1178 на броју — преписао сам и ставио на расположење одбору за јубиларно издање Владичиних дјела. Што је било и преко очекивања, нашао сам овдје и двије, досад непознате, Владичине лирске пјесме.) Поред овога нађена је овдје готово у пијелости архива књаза Данила. — Архив који је био у Манастиру сређен је по годинама. Да би био приступачан науци, требаће архив регистровати, јер се тешко служити с архивом по старим дјеловодним протоколима, који нијесу у цијелости ни сачувани, Откопану архиву пописивала је нарочита комисија, Како су у комисији били већином људи који се нијесу разумијевали у тај посао, регистар је слаб, акта нијесу читана сва, тако је и наведено као садржај само оно о чем се говори у првих неколико редова. По списку ове комисије овдје је наbego: 16 повеља на пергаменту, 23 хрисовуље, и 10443 документа из године 1600 до 1915. Ја сам сад забављен стручним регистровањем ове архиве, којој додајем и документа која сам накнадно нашао; надам се, да ће до почетка јуна овај посао бити готов и приступачан науци. — Осим тога, од новијих архива сређено је око 80.000 докумената; но то је готово ништа, кад се зна да ове архиве има преко 8 вагона!

С уређењем Библиотеке биће готово ових дана. Основ Библиотеци је библиотека Старога Двора, која броји 3975 дјела. Нешто дјела скупљено је и из осталих дворова, и с остацима бивше Народне Библиотеке, и даровима у ово неколико мјесеца, Библиотека ће бројити до 5000 дјела. Важност ове Библиотеке, специјално за Црну Гору, је велика, Једно, што је она једина библиотека у читавој Црној Гори; а друго, што је у њој готово све што је писано на страним језицима о Црној

") Ове ће пјесме изаћи ових дана у „Прилозима“ Г. Павла Поповића.

231