Nova Evropa
Nova Evropa
Knjida XV. Broj 10. i 11. | 11. maja, 1927
Дух нове талијанске културе,
Инострана публика неће никад моћи да схвати дух савремене талијанске културе, ако не пође од ове најглавније претпоставке: да је нови век видео како у Италији постаје једна права и изразита културна револуција,
Већ од 1900 наовамо превлађивао је у Италији позитивистички менталитет; веровање у објективну реалност света и природних закона, детерминизам; знаност; еволуцијонизам; у политици: радикализам, лајицизам, и реформистички прогресизам, — то су основне карактерне црте овог менталитета у Италији и изван Италије, (Овај се менталитет у уметности изражавао у натурализму, који је, у недостатку стварне и искрене талијанске социјалне реалности, био у ствари само изразом провинцијалног живота. Још од 1900 започео је на површини нашега живота да се јавља покрет који је, пре десетак година, добио облике у дубинама талијанског подземља, под утицајем акције различитих и многоструких струја, произилазећих из разних земаља Европе, понајвише из Француске. Донесени су тако у Италију Вагнер и Ниче, Ибзен и енглески прерафаелити. „Леонардо“ (Папини, Прецолини) најпре, а затим „У осе" (Прецолини) и „1/' Ап:та" (Папини,
ендола), упознали су Талијане са француском авангардом књижевности и уметности: Жид, Клодел, Пеги, Рембо, Верлен, импресијонистички и кубистички сликари, па онда амерички прагматисти, и француски контингентисти, Бергсон, и Сорелов синдикализам. „Кебпо" (Корадини) је увео антидемократске струје (Бареса, Мореаса, Додеа), „Ста са" (Кроче, Ђентиле) је подвргавала критици талијанску књижевност и филозофију од педесет година уназад, дајући талијанској култури смисао високих духовних проблема и укус идеализма. Овај богати, многоструки, и узнемирени увоз, подређујући се туземној материји, која се је већ налазила у врењу, родио је жестоким и форсираним радом пуним сукоба, и довео је до посвемашњег померања осовине талијанске културе,
Све до 1900, талијанска култура била је, у основи својој, интелектуалистичка и рацијоналистичка. Да је разум врховна
325