Nova Evropa

Нова Европа

Књига ХУМ. Број 2. | 26. јула, 1927

Cirkulacija jugoslovenske kulture.

Da se vratimo ma našu temu, o kulturnoj federaciji Jugoslavije, odnosno o vezama dzmedju pojedinih naših kulturnih središta, i o njihovu medjusobnom uticaju u cilju stvaranja jedne jedinstveme jugoslovenske kulture, koje zasad — ako ćemo biti iskreni — još i nema, ili je ima u fragmentima i bez intimnog odnosa izmedju narodnih delova kod kojih se pojavljuje, U novoj državi, bez veštačkih i nasilnih dranici4& i ograničenja, ti narodni delovi moraju se zbližavati i ukrštati, — medju njima mora doći do što prirodnijeg doticaja, i do neprekidne cirkulacije, U cirkulaciji se mora sudelovati, i formalno i stvarno i lično, Mi hoćemo kulturnu federaciju Jugoslavije radi te cirkulacije, Stajanje je zaostajanje, odeljivanje je otpadanje, — na jednoj strani je ceo i pun zajednički život, na drugoj strani je negacija njegova, trulež,

Pogledajmo dobro samo one dve teške, mulne, naoblačene almosfere Beograda i Zagreba, Kao da se prirodni zakoni mofu mekom naročitom mudrolijom izbeći! Treba se pokoriti onome velikome i večnome što mora da bude: natopimo i obložimo ukočeme i tvrde komponemte snaga našim osećajima i našom svešću, Pomozimo tok stvari! Cirkulacija nije samo mehaničko kretanje; s pomoću nje se izmenjuje i zamenjuje, mepofrebno se izlučuje, korisno i potrebno se uzima i dobija. Može se lako izračunati čista dobit od nje, Drugo su krajnji ciljevi, velike formule i ideje, Pokušajmo da se sprijateljimo malo, i pre svega, i s običnim stvarima. Ovaj i ovakav naš organizam ima da živi, Bez izmeme materije i cirkulacije tvari mema i ne može da bude života. Ako ne ide da odjedamput razlupamo i razbijemo te dve sudbonosne almosfere, što kao patološki zađuš i zastoj ometaju naš zajednički i pun život, — obidjimo ih bar, uspostavimo periferni ili vikarirajući tok, unaokolo, izvan, bez obzira na ta dva središta, Radimo ono što je једпоstavno, obično, prosto, i što svaki dan u prirodi i u svakom au vidimo: služimo jednome i zajedničkome, čiji smo

elovi, |

41