Nova Evropa
koji bi u tome mogli da vide nejednodušnost sa strane nas u Srbiji, ili još gore, pocepanost i neslađanje u pitanju rada i načina izvodjenja macijonalno-revolucijonarne organizacije u granicama van Srbije, Tada smo rešili, da mi granični oficiri ne uvodimo naročito članove u našu Organizaciju, već da radimo sa njima i da nikada ne demantujemo njihova uVerenja o Narodnoj Odbrani, To rešenje, po povratku iz Koviljače, saopštio sam drugovima u Beogradu, i oni su da bez pogovora prihvatili, Pokojni Dragutin Dimitrijević-Apis tada mi je rekao doslovno: »Dobro ste učinili, Bolje je da se ne osete nesuglasice, Za nas je Slavno posao, a ambicija i slava za rad ne treba nam.« Ipak, radi ovakogda stanja u odmosima izmedju Narodne Odbrane u njenu nerevolucijonarnom radu i mišljenju o njenu revolucijonarnom radu, ubrzo je došlo ponajviše inicijativom pokojnoga Dragutina — do objedinjenja rada izmedju naše organizacije i Narodne Odbrane, o čemu će biti detaljno reči na drugome mestu. Zasada napominjem samo toliko, da je za sekretara Narodne Odbrane postavljen pokojni major Milan Vasić, koji je, pre toga, ušao bio u cenfralnu upravu organizacije »Ujedinjenje ili Smrt«, ·
Pod ovakim uslovima, i sa takim odlukama, započet je naš rad u Bosni, Ljudi za rad, kako se ubrzo pokazalo, bilo je i suviše. Svaki inteligentniji Srbin, svaki vidjeniji domaćin, manje-više ceo macijonalno svesni živalj u Bosni i HercegSovini, bio je predisponiran da udje u svaku organizaciju koja se sprovodi iz Srbije a ima za cilj rušenje Austrougarske Моnarhije, Naša početna alccija naišla je na jednodušam prijem i počela se širiti takvom brzinom i takvim poletom da smo, mi granični oficiri, bili prinudjeni da, na nekoliko meseca po početku našeđa rada, utičemo ma naše prijatelje u Bosni da rade sa manje brzine a više obazrivosti. S obzirom na prirodu ovih poslova, mi smo morali, kao što sam rekao, preduzeti sve mere predostorožnosti za održavanje posla u tajnosti. Mi smo, za sidurnije opštemje članova-saradmika, uspostavili zmake raspoznavamja, Takav je znak bio: »AVALA — 1804«, koji je imao svoj simvolički značaj: da će oslobodjemje doći iz Šumadije [Avala], a da se može postići opštim narodnim ustankom, poput ustanka pod Karagjordjem (1804). 1 фе гест, izricane iz usta srpskih graničnih oficira, imale su svoje veliko, gotovo ma/ičnmo, dejstvo: ulivale su velike nade i unosile veliko spokojstvo u duhove našeđa življa, Radi pouzdanijes održavanja veza izmedju nas i naših ljudi van dranice, зфуагаш зи Каnali, veze preko sigurnih lica i pouzdanik4, preko kojih se komumniciralo, dolazilo na sastanke, prenosile vesti, slali izve= štaji, i t. d,, Ti kanali bili su najsigurnija i najpouzdanija veza. I pored mnajživljeg motremja od sfrane Austrije, ı toliko remo-
144