Nova Evropa

uvek foliko frebalo, treba, i trebaće, A više ćemo učiniti za državno jedinstvo ako im ostavimo na miru narodnu posebnost; zvali je dijalektom ili zasebnim jezikom, to nije u politici od velike važnosti,

Milatin Jakšić.

Тихомир Остојић (1865—1921),

Година 1865, у којој се, у маленом банатском селу Семиклушу (данас: Џотиски Свети Никола), родио Тихомир Остојић, за Војводину је значила годину дизања, узбрдицу у просветном животу њених Срба. Матица Српска је већ у Новом Саду, и постаје доста жив орган нацијоналних и културних наших тежња; Српска Гимназија у Новом Саду, једина у Банату и Бачкој, у којој ће Тихомир Остојић провести тридесет година свога живога (као ученик и као професор), диже се те године на степен велике гимназије; Српски Народни Сабор у Карловцима организује народну црквено-школску автономију која ће, примера ради, учинити да број ученика српских основних школа, од године 1870 до 1880, скочи од 17.784 на 36.850, са 107'2%0, док је прираштај ученика Маџара у то време био само 46%, Немаца 24%, Румуна 62%, и Словака 6870, Светозар Милетић, тада тек вођ Омладине, први се пут кандидује за Сабор у Загребу и у Пешти, — изабран је за оба сабора, и развија у оба своје превратне мисли о Јужном Словенству; први пут, он те године напушта адвокатску праксу, и сав улази у борбу, у којој кад поклецне сва ће

ојводина да падне у болест растројства; и само још једну годину касније, завихориће у његовој мушкој руци „Застава“, и у Новом Саду ће се духовно ујединити Омладина, уверена да ће се тим путем доћи и до политичког уједињења,

Дете које се родило у кући коју је млади кројач Радивој Остојић основао са ћерком сеоског свештеника, Саветом Фириђхаском, остало је већ у првој години живота сироче без оца. И док се звезда Светозара Милетића и његове странке дизала, — уз кликтање проте Васе Живковића, Јована Јовановића-Змаја, и Лазе Костића, и уз одобравање Ђуре Јакшића („Ја брата Светозара несамо да познајем, него га и високо поштујем. Он је оно што би сви народи са неком узбуђеношћу поштовали.... Он је карактер!... Он је..." Дела Ђ. Јакшића Ш, 114), — дотле је Тихомир Остојић уживао срећно детињство у кући сеоског свештеника, негован љубављу матере која је у свом јединчету гледала и аманет прерано умрлог мужа, и готова била да му се цела посвети,

ихомир је толико уживао тај сеоски живот да га ни касније

179