Nova Evropa

Drage Teodorovića, i Jovana Palikuće, Tako on može da pomogne Stojkovića u školovanju, a Solarića u prevodjenju i štampanju »Zemleopisanija«, Dositej se trudio da broj članova svoje fundacije i sodružestva umnoži; sem toda, fundaciji je namenio sav prihod od svoje »E tik e«, i od Solarićeva »ŽZŽemleopisanija«, Fundaciju je mislio uložiti u lepo kakvo učilište medju srodnima (pregovore je vodio s Petrom P, Njegošem 1), uz koje će biti i »ako i malena štamparija za potrebu škole i cele nacije«, I da Karagjordjev Ustanak nije pokolebao Dositeja u ovim lepim namerama, nesumnjivo bismo dobili bili školu po obrascu grčke škole u Smirni i Dositeja reformatora školske pedagogije {već se spremao da u svoju školu uvede i ručni rad: »Naši učenici valja svaki dan po dva sata u vrtogradu svome zemlju da delaju i da se nikakvoj mekosti ne predaju«), u fond za izdavanje srpskih knjiga, Naravno, pitanje je, koliko bi se sve to održalo izvan Vojvodine, koja je jedina od srpskih krajeva, pre sto dodina, mogla u svoj orgdanizam primiti, u svoj krvotok ukopčati, ovako prosvetno društvo,

Time su, eto, bili jači od Dositejeva kruga: Gavrilo Boziftovac, Jovan Demetrović, Josif Milovuk, Petar Rajić, Andrija Rozmirović, Gjordje Stanković, sve trgovci u Pešti,i Jovan Hadžić-Miloš Svetić, osnivači Matice Srpske, Može biti da su jači bili i praktičnošću svojih namer4, koje nisu bile | onako krilate kao Dositejeve, Jedini intelegenat medju njima, tek svršen djak, nije mogao odlučno uticati na pravac Matičina rada; a i sama pobuda za osnivanje Matice БЏа је Копkretna, realna: u Novom Sadu imala je avtonomna Srpska Gimnazija, i u njoj direktor Šafarik, i profesor Georgije Magarašević, koji je već za godinu 1825 redigovao bio tri častice »QSerbske Letopisi«, Magarašević je obećao godišnje dati četiri častice, jer toliko je godišnjih vašara bilo u Pešti, prilikom kojih se lako mogla rasturati i srpska knjiga; ali izdavač Kaulici kao da nije našao računa u ovoj nakladi, Znači, trebalo je obezbediti dalje izlaženje »Letopisa« osnivanjem „društva: svaki od sedam osnivača uložio je po 100 for, valutaklnih (ili 40 for, konvemcijonalnih), datih na sigurnu hipoteku, Hadžić-Svetić je dao društvu ime, — ne bez sujelme zadnje misli: Matica Srpska ima iste inicijale koje i njegovo književno ime Miloš Svetić, Jedini intelektualac medju osnivačima, on je imao da nadje i pravnu osnovu za organizaciju, Našao je vrko labilnu osmovu: u arhivi Školske Deputacije u Budimu nalazio se neki akt iz godine 1812 u kome Franja I izriče želju, »da se prosveštenija narodnogša radi u narodu srpskom Jedan fundus podigne, iz koga bi se knjige dobri spisatelja pečatati i s korišću prodavati mogle; od koša bi

190