Nova Evropa

сокаку, да не беше једног младог учитеља... И оно мало контакта што је било међу интелигенцијом ишчезло је нотпуно, и „патријотизам“ се топио гдегод би се појавила „власт", Без душевности и без труни пожртвовања, свако је тражио како ће да се склони, да „забуши", — продавао се Јеврејима, болничким писарима, официрима и капларима, само да заштити и спасе голи живот. Све је сад говорило маџарски, и псовало пред „надлежнима“ „рацку матер", место да се савлађује и спрема на отпор и одмазду. И то је тако трајало до самога. краја Рата. Још године 1918 један новосадски Србин адвокат дао је изјаву лојалности Карољију !,.. Шта је ту остало сељацима, и је ли чудо да су они јели дуван, леандрово лишће, убризгавали петролеј и олај у руке и ноге, само да не иду на фронт; па се и заражавали трахомом и венеричним болестима. Уосталом, сељак је осећао нацијонално, па се и зато служио свима „антимедицинама“ противу фронта. Али су и политички затвори били пуни сељака, док су затворени и интернирани интелектуалци били изузеци (већином у Араду). Случај Васе Стајића одваја од свих... апокон је дошао слом Монархије. Весеље и пијанке на све стране. У Војводини се банчило месецима, — све у име слободе. Само, да ли је слобода била и дубоко у срцима Војвођана који су јој се толико обрадовали! Да ли је искрено било оно великосрпство што се, у тако претераној мери, почело истицати одмах након преврата, и што још и данас толико злоупотребљују они који су, под Маџарима, понајмање „србовали“ ! То треба испитати, Треба, „ушорити“ љубав за нацију која се излила, а која је била притајена, и треба васпитати онај народ и улити му смисла за државу, За његов у државу, коју сад први пут има целу и интегралну, са свим њеним добрим и лошим странама, и којој треба и он да помогне да се консолидује и усаврши у свима правцима, Да ли ће то моћи учинити она интелигенција која се показала тако бедна и немоћна у тешким часовима туђинског господства, а која сад хоће опет да му се наметне за вођу7,.. | Војводину треба препородити, обновити, Да ли насељивањем добровољаца и Топличана; да ли размештањем чиновништва и укрштањем из других крајева; да ли новим духом васпитавања њене омладине и њена подмлатка7 — Можда свим тим, и још другим начином и радом, — те проблеме треба проучити, и оно што је најбоље применити. Али свакако, на првом месту и у првом реду, треба да се прену сами Војвођани, и интелигенција и сељак, треба да се врате интенЗивноме и систематскоме раду, и треба да промисле и одаберу оно што је за њихове прилике и њихове прирођене особине најбоље и што најбрже води напретку и обнови. Сељак не сме и даље давати „под аренду“ земљу Шваби и Маџару, или

171