Nova Evropa

razumevanja za privredu. I kao što bi bila pogrešna potpuna socijalizacija privrede, pogrešna bi bila i potpuna deetatizacija. 'wQOostalom, posvemašnja deetatizacija saobraćaja, kao mi šumske i rudarske privrede, ne može se ni zamisliti u modernoj državi, Jednako je i pitanje, daju li se, i smeju li se, ukinuti prekonoć svi državni monopoli? Naš perijod vremena kombinovao je individualnu i socijalnu privredu, i ta kombinacija je društvena nužda koja će još dugo ostati u svetu, ma šta činili i oni sa desna i oni sa leva, Zato se ni u javnom mišljenju ne sme isključivo i bez ograda postavljati ni princip socijalizacije ni princip deetatizacije, već se mora primeniti kao kriterij primcip ekonomski i utilitaristički: gde je korisnija državna privreda, ceneći i sve indirekine koristi od nje i sve momente budućnosti, treba je zadržati; preko te ograde ostaviti slobodno polje rada privatnoj privredi, Dakako da i poređ ove ograde ostaje široko područje za deetatizaciju privrede, osobito u naše vreme, kada država nije sposobna da vrši ni svoje najelementarnije funkcije, Ostaje dakle izvan diskusije, da se sa širokim poljem rada za privalnu icijativu otvaraju vrata i za privatni kapital,

Isbma je, dalje, da nemamo kapitala dovoljno za rapidan razvitak naše privrede, i da ga je uopšte malo kad se uporedi sa kulturnim državama na Zapadu, Relativno, prema nivou naše sadašnje privrede i naše kulture, i nije ga možda toliko malo, koliko je skup, Naši verovnici u zemlji ne otkazuju više kredite, — oni ih daju, I kamatna stopa pada postepeno, ali je kapital još uvek skup. A skup kapital, skupa proizvodnja. i to se loše oseća u privredi, osobito u onoj koja radi za izvoz, Zašto je kapital kod nas tako skup? — Zato što je poftraživanje veće od pomude. Ovo potraživanje bilo je osobito jako u vreme visoke konjunkture neposredno posle Rata; konjunktura je izazvala i nesolidna privredma preduzeća, koja su angažovala kredite i bez računa, i tražila ih pod neverovatnim uslovima, Kriza i ekonomska depresija koje su usledile posle toga umanjile su potraživanje kapitala, Ipak smo još uvek daleko od toga da mu se cena svede na pravu meru, Zašto je tako? — Pre svega, poljuljana je vera u privrednu solidnost našeć preduzetnika, pa je kapital rezervisan, Nadalje, domaćeg kapitala je još uvek srazmerno malo, naša kreditna organizacija je slaba, a strani kapital je vrlo mepoverljiv prema nama, Strani kapital nam nerado dolazi iz prve ruke, a posrednicima treba platiti, pored posredništva i rizika, i velike zarade. — Kako da se umanji oskudica i skupoća kapitala? Najpre treba bolja organizacija kredita, Zemljoradnički i zanatlijski kredit treba i praktično organizovati, a nesamo u zakonu, Hipotekarni kredit treba da se deli pravilno

268