Nova Evropa

ције, и извесну постепеност у губитку равнотеже, које карактеришу руске масе: оне тешко напуштају пасиван став, али када су га једном напустиле, тешко се враћају пасивности и миру. Борба унутар Странке добијала је понекад врло оштар вид; али, и када су тражили компромисна решења, и доносили их у облику „еластичних“ формула, Странка се показивала неодлучном, њена тактика била колебљива. Најзад, у Октобарској Револуцији лево крило се одвојило, помогло је бољшевицима, и дало је своје чланове у „Совнарком“.,

На другој страни, неодлучност странкине тактике објашњавала се још и нарочитим условима под којима је она сараЂивала у Влади. Још се увек води полемика око тога, да ли је била правилна тактика Странке у питању организације власти; полазећи од потреба нацијоналног јединства снага за време Рата, Странка је помагала коалицијоне Владе: у првој револуцијонарној влади, она је била заступљена само са једним министром (Керјенски), док су остали министри били чланови буржујских странака и група. Концем априла 1917, наступила је прва криза Владе, изазване политиком Миљукова у питањима рата и мира, која се завршила образовањем Друге Владе (кнеза Љвова), са буржујском већином, а у коју су ушла два социјал-демократа, два ес-ера, и два народна социјалиста, Исто тако буржујска већина остала јеи у Влади Керјенског у којој су ес-ери располагали са три портфеља, а која је створена јула месеца, након првог (неуспелог) покушаја бољшевичке револуције. Последња Влада, пред долазак бољшевика на власт, т, ј. Друга Влада Керјенског, образована 25. септембра — након „иступа“ генерала Корњилова —, била је такођер коалицијона. Дакле, ес-ери никада нису били једина владајућа странка у току Револуције, Зашто2 Зашто странка, која је уживала толико поверење и симпатије у земљи, за којом су ишли, као што су показали избори за органе локалне самоуправе и за Конституанту, десетине милијона сељака, радника, војника, и интелектуалаца, није хтела да узме на себе пуну одговорност за властг Она као да се бојала власти, и зато су, на њено изречно тражење, у владу улазили представници других социјалистичких странака, које су представљале у земљи релативно веома малену снагу! У томе је главна погрешка Странке Ес-ера: њено бежање од власти, Она је несамо мислила на „свето јединство“, него је полазила и од сасвим кривих теоријских претпоставака: полазећи од старе, предратне, науке о социјализму, према којој образовање социјалистичке владе означава стварање социјалистичког друштва, а држећи да се у Русији још не може створити таково друштво, — да су на дневном реду само избори за Конституанту и завођење републиканско-демо-

284