Nova Evropa

ције; једна другу није разумевала, и једна се са другом идејно није слагала. Старија генерација, заморена унутарњим политичким борбама, истрошена у њима, борећи се на питањима унутарње политике, у већини, није се ни бавила питањима нашег нацијоналног проблема; па када је дошла, на крају, на власт — што је, узгред буди речено, омогућено извођењем завере од стране официра, завере у којој она није имала никакова удела, нити је о њој ишта знала, — она се осетила пријатно и удобно. Она се тако налазила врло далеко од млађе генерације, која се самоваспитела и формирала у једном сасвим нову духу, чији се изражај огледао у идеализму, некоруптивности, преданости послу и нацијоналном раду, али не оном и онаком који би ишао до шовинизма, већ већем и ширем: југословенизму. Отуда је, у таквој атмосфери и таком схватању прилика, у начелу било решено —- готово више спонтано него ли дубоким размишљањем — да и у покрајинама ван граница Србије треба развити револуцијонарну организацију код омладине, код оних генерација „које долазе“. Јер — што је и тачно — сматрали смо, да је само омладина способна да крене новим, одлучним путем, будући да су старији нараштаји, чак и они међу њима који су се експонирали у нацијоналној борби, заморени и изгубили веру у себе, да су постали мање отпорни, па су прешли на рад путевима компромиса и разних погађања.

Зато другови у Београду решише, да поред нас „граничних официра", који ће радити са људима на терену, организују и припреме и омладину-интелектуалце, који ће у погодним приликама и погодним путевима ширити даље револуцијонарну пропаганду међу нашим живљем у бившој Монархији, Појмљиво је да се при тадањем раду није могло замислити да ће се догађаји, за које се припремао рад, тако брзо развити.

Главна маса југословенске омладине, оне ван граница Србије, била је у Бечу. Беч је, по иронији судбине, био културни центар омладине коју је требало организовати у борби против узурпаторског Беча, центра Аустроугарске Монархије, па је он и постао први објекат за ширење наше револуцијонарне организације међу омладином. Тамо је упућен један делегат од стране наше Организације, са задатком увођења омладине у њу. Исто тако је било и са Паризом. И тамо је био велики број омладинаца Југословена; и њих је требало придобити за исту идеју. Зато је и онамо послат један делегат од наше Централне Управе; његова легитимација изгледала је овако;

316