Nova Evropa

тада са руским трупама, прво у Француској, а онда на Солунском Фронту; па када су се руски одреди распали, ступио је у француску војску, и издржао је до краја као „lieutenant Anitchkotf",

| Године 1920, београдски Универзитет позвао га је да предаје, као хонорарни професор, упоредну књижевност и старофранцуски језик. Од тога времена он се налази у југословенској средини, Сарађивао је на „Новој Европи“, „Српском Књижевном Гласнику“, „Гласнику Скопског Научног Друштва" (овећа студија о богумилима). Године 1926 прешао је у Скопље, као редован професор упоредне књижевности. Његову најновију, врло занимљиву књигу: „Западне књижевности и Словенство“ (две свеске, Праг, 1926) приказала је „Нова Европа" (књига ХУ, стр. 185). У њој се лепо испољава словенско чувство јубилара.

Након тридесетипет година неуморног научног и књижевног рада, у 62. години живота, у којем је претрпео многобројне прогоне и неправде, свакојаке неприлике и недаће, и ратне незгоде, стари научењак је сачувао необичну ведрину и свежину духа, велику радиност, и ону благу, веселу, младалачку руску ћЋуд, која толико привлачи сваког који се с њом упозна, У пуном јеку стваралачког деловања, проф. Ањичков може још пуно да да, па се надамо да ће и дати, и да ће се вратити у препорођену Русију да прослави идући свој јубилеј са пуним признањем целокупног словенског света,

Пт, Алексије Јелачић.

Mesto književnog pređleda.

NJEGOVO VELIČANSTVO, ČOVEK. U „CAMERA OBSCURA" VLASTITE LUBANJE.

1. Uzu rpator.

O ponosa, bifi čoveh!

Biti suvereno biće prostranoBa sveta,

uživali radosti lepe ove zemlje!

Znati, da se milijoni frude za tebe,

da mozgovi svela Штаји и пазојапји

haho da ti život učine što ugodnijim.

Da vojske ginu da tebi bude što udobnije {zemlja je fesna, freba slvorati prostoral)

399