Nova Evropa

reptiblikanskom Francuskom može da odgodi za desetak бофта пеizbeživi svetski sukob, Život se sve više pretvara ti mehanički i zračni Celo čovečanstvo učestvuje sa svim svojim зпабата u ovoj herojskoj obnovi... Veliki zračni rekordi prave patrijotizme sve intenzivnijima ... Potrebno Je uzdajati stvarački genije svoje rase u ovoj atmosferi visoke napetosti... Dužnost je svakoSš uzvišenoš i snažnog moz8Sa da hoće.i da bude pritom optimist, saradjujući na taj način na najvećem iskupljenju ljudskih snag4, Sagšibati kolena po samostanima, (0 угедја Воба Brzine koji danas nama vlada, i njegove svetitelje, koji su: De Pinedo, Nobile, Berd, Lindberg, Belanca, Nungeser, De-Bernardi, i ostali,..

U svim ovim izjavama {osim poslednje), pažljivi čitalac mogao je konstatovati izvesnu saglasnost u mulnom i mpesimističkom posmatranju stanja današnje, i još više sutrašnje, Evrope, Sve se svršavaju u neodredjenosti i u strahu od onog što ima da dodje i što nas čeka. U tom smislu, ova talijanska svedočanstva nastavak su ili odjeci svetskih glasova o kojima smo ukratko govorili na početku, Pre nego što završimo ovu malu anketu po ovom velikom predmetu, hoćemo da skrenemo pažnju još na jednog mladog talijanskog mislioca, koji je nedavno objavio knjigu o današnjoj duhovnoj krizi Evrope, u kojoj on ovaj današnji sukob Istoka sa Zapadom nazreva već u klasičnom sukobu Žirondinaca i Jakobinaca, u doba Francuske Revolucije. Knjiga nosi naslov »I Girondini del 1900« {štampana u Napulju 1927), a pisac Joj je Marije Vinčigvera {[Vinciguerra]. Ža njega je ova današnja kriza »jedan oblik jakobinsko-napoleonske reakcije, koja je definitivno prešla u legitimističku reakciju, prisvojivši sebi izvesne nove elemente, poneke socijalne tendence i snage, i pomešavši ih sa ponekim novim idejama savremenoga društva«...

B. Radica.

Bajron u Jugoslovena.

Prvi prevodi,

{Povodom stogodišnjice Bajronove smrti — 1924 — doneli smo, u X knjizi »Nove Evrope«, tri članka G. L M. Petrovića o Bajronu, i to: »Bajronov uticaj na M. J. Ljermontova«, »Lord Bajron i njegovo doba« i »Bajronov liberalizam«, kojima je sledovao ua XI knjizi — u broju od 21. marta 1925 — članak »Bajronova stododišnjica u Velikoj Britaniji i Americi«. To su bili odeljci iz većeđa rada o bajronizmu u engleskoj književnosti Sad donosimo jedan odeljak iz novođa rađa G, Petrovića o Bajronu kod Jugđoslovend, i to iz prvoš dela: »Prvi dodiri sa Bajronom« U jednom od idućih brojeva donećemo još jedan zanimljiv odeljak ovoga dela pod naslovom: »Uedan od naših

54