Nova Evropa

ronova prevoda: »From «ће РогЕећибџезе Ли mi chama.s'«, čija je druča i kraća Bajronova verzija objavljena na engleskom iste one godine kada je izašao i ovaj jugoslovenski prevod, A drugo je prevod Bajronove pesmice: »OQsm a cornelian heart which was broken« (»Na edno razbieno serdce od Karniola«),

Demelićevi su prevodi suhi, nezgrapni, čvornoviti, i sva im je vrlina, možda, što su iako slobodni bar tačni po smislu, A da su daleko od toša da ma i maglase muziku Bajronova stiha, to mislim da posle navedenog primera gore nije potrebno ni pominjati. Zanimljivo je da su ti prevodi u isti mah i jedini prevodi iz Bajrona što ih je doneo »Letopis« u toku prošloga veka, Godine 1838, izašao je u njemu i jedan prevod iz Puškina (»Podražamie Bairona«), koji je uredništvo donelo »da bi čitatelji ne samo Puškina, neđo črez njega i duh poezie Angliskos Poete Bairoma koliko toliko poznati mogli«. Zatim je tu izašla Još i kritika na neke pozmije prevode iz Bajrona; i Jedan člana o Bajronu, pred kraj veka. I to je sve što je taj najstariji naš časopis učimio kroz nekoliko decenija da svoju čitalačku publiku upozna sa Bajronom,

Prva od većih Bajronovih stvari koju su Jugosloveni mogli da čitaju ma svom maternjem jeziku, bio Je »Mazepa«. Možda je prevodilac, ili bolje reći prikazivač, izabrao tu pesmu ponajviše radi njena gradiva uzeftog iz slovenske istorije, Siže је za »Mazepu« Bajron našao u Volterovoj istoriji Karla XII. i to Je jedna »živa, duhovita, i prijatna« priča, kako ju je okarakterisao Bajronov savremenik lord Gilford, i u kojoj je pesnik dao dosta maha svome slobodoumlju, Nju je na maš jezik пе »slobodno preveo« — kao što to reče Skerlić — već vrlo imdividualno i ukratko prepričao u prozi Arkadije Belan, iz Budima, i to u »Srbskom Narodnom Listu« za 1837, nenavodeći da je to Bajnonova stvar, Uz sam telkst izašao je i jedan bakrorez, koji predstavlja Mazepu privezana uz konja,)

Posle ovoga nemamo ništa važnije od Вајгопа зуе до četrdesetih godina, U Ljubljani su, doduše, izašli — 1841 i 1842 — memački prevodi nekih Bajronovih pesama u časopisu »Camiola« {»Finsterniss«, i »Lond Вугоп5 Тебе ХеЏеп«), 1 (0 kao jedini prevodi pesama iz stramih književnosti objavljemi tih godlina u tome listu, Tek 1844 pojavljuje se u Zagrebu prerada Вајтопоуа »Тће Согза:т« од IL Kukuljevića-Sakcinskog, i to je besummnje najvažniji podatak ха Kukuljevićev Бајгоnizam. Prerada, u vidu drame »Gusar«, izašla je u trećoj knjizi Kukuljevićevih »Različitih dela«. On je zove »žalostnom igrom

*) Arkadije Belan bio je jedan od poznatijih prevodilaca i preradjivača

onog vremena [vidi o. njemu u »Srpskom Knjževnom Glasniku« od 1. marta 1907 — XVII/367). 5

56.