Nova Evropa

оченаш: „Хтео сам се помолити Богу, нисам могао; толико ми је мисли у нереду јурило кроз главу, да сам остао потпуно растројен; моја воља није више господарила мишљу“, Пошто су прешли ма дФојогоза, која почиње од Пилатова, двора и завршава се на Голготи, они излазе из града истог дана, под стражом. Следећих дана обилазе околна по Библији чувена места (Јерихон, Витлејем, место на Јордану где је крштен Исус). После десетодневног боравка одлазе из манастира (27. октобра) натраг у Бејрут истим путем (3. новембра увече). На повратку из Јерусалима доктор Деларојер се разболи, и то тешко, тако да се све до доласка у завичај није опоравио, Био је жртва неудобности и запуштености ханова. Путовао је у грозничаву стању, са јаком температуром, те га болест савлада толико да се морао зауставити у Сајду, два дана (3. и 4. новембра), мада је крајња станица, Бејрут, била удаљена свега само још дан хода. Караван оде, а њега остаде да негује де Парсевал, „друг одан свима онима који пате". У Бејруту га болест опет шчепа, нека тифојидна грозница; за све време боловања над њим је бдила госпођа Ламартин. Поврх свега, патио је и од реуматизма. Тек што се он придигао, разболи се Ламартинова кћи Јулија, и издахну у зору 7. децембра. Та смрт толико је потресла, поред родитеља, и Жана Васта, да је поново пао у постељу: „Од тога кобног догађаја, путовање је било без чари; да је по нас дошла лађа да нас одмах врати у Француску, ја бих њен долазак поздравио са задовољством“, Зиму 1832—1833 провели су Ламартин и његови сапутници у Бејруту, правећи с времена на време краће излете по околини. Доктор је са пуно савесности, упркос своје болешљивости, вршио свој лечнички позив. Са западњачким васпитањем и правилним појимањем дужности, он се није могао да начуди лекарима из малоазијских крајева, несамо због њихове неукости него и због њихове бездушности. Томе Французу, који се од детињства напајао класичном старином и живео у култу свега што је из Омирова доба, свиде се иначе јако примитивни обичаји племена која насељавају Сирију. Описујући неки ручак, где је била постављена софра, где се седело на земљи, јело без виљушака и пило редом из једне чаше, он се сећа старинских обеда и примећује: „Зар не би ваљало проучавати ове источне народе у свима појединостима, да би се могли разумети и оценити старински обичаји и алузије на те обичаје, којима кипте стари писци7 Цела старина налази се, овде, у неку руку жива“...

Бејрут су напустили крајем априла 1833, пошто је пре тога Ламартин сам — доктор је био болешљив — обишао Дамаск и Балбек. Намера им је била да оду до Јафе, одакле би се госпођа Ламартин одвојила са Деларојером и још неко-

119