Nova Evropa

монотоније која не карактерише само дубровачку главну улицу већ и све остале делове старог Дубровника, Иначе, за развој архитектонике у Дубровнику, као и других уметности, доста је меродаван био и карактер дубровачког пучанства у време Владе. Дубровчани су били поморци и трговци, све од почетка њих не остави љута борба за материјалну културу. Трговачкопоморски и борбени карактер дубровачког пучанства изведе јак конзервативизам, а овај, заједно с вечном зебњом да се не изгуби мали острижак земље који је био залогом слободе, уби већ зарана у Дубровчанима полет пут врлетних висина и стварања несравњивих дела архитектонике и сликовитих уметности,

Првобитно становништво града Дубровника сачињаваху избеглице из разорених градова и вароши римске Далмације, Они се хваљаху својим квиритским пореклом, па су о међу собом као рагез сит рагађиз. С временом, прибише се к дубровачкоме романском житељству и југословенски досељеници из залеђа, који су одмах тражили, у романскоме граду, да свој родослов повуку чак тамо са којега од седам римских брежуљака! Расни антагонизам и романски понос томе се жестоко супротстави, па ово и наведе старе Дубровчане, романскога порекла, да узаконе аристократски устав у владању, да учине католичку веру политичким средством владавине, и да створе заједницу добара. Колективност изведе једноличност; а ова, проведена у интересима и владању, морала је одскочити и у вањскоме лицу Дубровника и његове историје, |

Дубровчани су, као и стари Јелини и Римљани, највећи део дана проводили на тргу, при рибању, и у лову. К томе се одалечиваху често од дома у трговачким, политичким, и другим пословима, Ово је имало последицом, да нису осећали потребу пространог и посве удобног дома; па ни у познијим временима, када је већа култура изазивала и веће животне потребе у погледу уређевијих домова, није дошло до грађења великих властеоских палата, које у неким пределима, и у средини мирна градскога живота, одржаше карактер утврде. Што имамо монументалних зграда у Дубровнику, то су готово искључиво државне палате, утврде, и храмови, уз монументалне чесме, Човек је у старом Дубровнику био апсорбован од државе, а ова није трпела да се индивидуалном иницијативом пође далеко од просечне разине било властеле с једне стране било пучана с друге стране, У Дубровнику, каону Млецима, нису могле цвасти медичејске амбиције, Тако се и десило да је стари Дубровник подигао само један споменик, у правоме смислу речи: поморском капетану и пучанину Миху Працату; па и тај није подигнут толико у сврхе да се прослави великог родољуба, колико да се на тај начин симболи-

167