Nova Evropa

тивна рећи; али у Једанајстом Веку, дубровачка је морнарица тако јака да се је подигла, заједно са јужно-италским Норманима, противу самог Византијског Царства, Арапски географ Едризи пише, у Дванајстом Веку, о Дубровнику, па каже како: је то велик приморски град, који има знатно бродовље и подузима далека путовања по мору. Али прави цват дубровачке: поморске трговине, као и развоја трговачке морнарице, = с тиме и златно доба дубровачке историје, почиње тек у Тринајстом Столећу, па тече све до Ш!еснајстог Столећа.

Из једног уговора Дубровчана са Венецијом, на почетку Тринајстог Столећа, јасно се разабире, да је дубровачка трговачка морнарица подузимала, у то доба, трговачке акције по свим обалама европског Средоземног Мора, као и по његовим огранцима. У Четрнајстом Столећу добили су Дубровчани врло важних повластица од Млечана у погледу трговања по мору, и били изједначени с Млечанима у свим правима поморске трговине. Кад је, усто, у Петнајстом Веку, допустио концил у Базелу, а римски Папа потврдио, да Дубровчани смеју трговати с муслиманским народима, дубровачка је поморска трговина узела најачег маха: Дубровник је тада имао по свим већим приморским градовима европског Средоземног Мора своје факторије, које су доприносиле знатне трговачке износе у новцу у дубровачку државну ризницу, Дубровник је имао, око половине Петнајстог Века, преко три стотине трговачких лађа, -— његова застава лепршала се по свим морима ондаш= њега поморско-трговачког хоризонта, све до Фландрије и Енглеске. Велико пријатељство Дубровчана са Ђеновљанима и са Шпањолцима, довело је Дубровник до јаке трговачко-поморске радње у западном базену европског Средоземног Мора, и учинило је да су и дубровачки поморци суделовали уз Колумба у открићу Америке. Одмах иза открића Америке, и поморског пута око рта Добре Наде у Источну Индију, Дубровчани захватише, на својим великим лађама, и ове земље, па згрнуше силно благо и снесоше у отаџбину. То је благо постало онда темељем дубровачке моралне културе и великог полета: Дубровник се је преселио с европског Средоземног Мора на обале Атлантског (Океана, те спасио од смртоносних удараца и пропадања, што је задесило толике друге трговачке градове на Средоземном Мору. Дубровник је Шпанија радо примила под своја моћна крила, и она је подигла неке Дубровчане (као например Петра Ивељу Охмућевића, и Јера Машибрадића) на част својих великих адмирала. За уздарје, Шпанија је тражила компензације од дубровачке Владе, и Дубровник јој је послао на службу преко триста бродова: његове оружане једрењаче учествовале су у свим шпањолским експедицијама противу Туниса, Алгира, Триполитаније, Турске, Холандије, Енглеске, Португала, Француске, и т. д. Ова велика

176.