Nova Evropa

насиља, бјеху предметом озбиљних разговора и живахних расправа у Вијећима, у близини оних светих мртвих остатака; паче и тле оно свето, гдје не смједоше да ступе људи зла хотјења, бјеше кадшто под јаком влашћу худог зуба времена, постаде 6. априла 1667 жртвом земљотреса и пожара, — па ипак, моћник наш, какав је и колик је и сада, увелике реси увијек наш Град... Времена се мијењају, а у временима и мишљења и вјеровања, ну штовање светих моћи у нашем Моћнику, штовање оних светих старина из хришћанског далеког доба, кад Дубровника још није ни било, штовање то расте, привлачећи особиту пажњу и учених и неуких, и оних који моле и оних опет који ће рећи да им до молитве није.

Моћник овај, коме је попис првом учињен године 1335, а који је и у ХМ! вијеку бројио до 300 комада моћница са св. моћима, спомиње се у старини, у литературама и других народа, а и код наших писаца. Путници те пролажаху Дубровником, у путовању за Леванат, чудом се чуђаху како Дубровчани стекоше толико мноштво драгопјених светих предмета, Тако је особите спомене вриједан и знаменити опис француског посланика Бирона (Јеап де Сопфаш В!оп), који пролазећи кроз Дубровник на путу у Цариград донесе године 1604 Дубровачкој Републици поздраве Хенрика [У Бурбонца. Овај моћник спомиње још прије Јан Хасиштејнски Лобковиц, који је — путујући на Христов Гроб — дошао са својом дружином у Дубровник 12, јуна 1493, У своме путопису („Ршоуат К зуаћеши ћгођи“) приповједа он о посјету дубровачког „Козјеја Мау Во", гдје су у Капели Моћника разгледали „зудфози"“, међу којима и „Киз veliky kfiže p4ana Krista“, Te св, пеленицу у сребрном кристалном ковчежићу, и неколико моћи Св. Влаха, дубровачког обранитеља. И Талијанац Раци (О, ЗетаНп Каз2), историчар доминиканац, који је боравио у Дубровнику године 1587 и 1588, писао је — у своме знаменитом дјелу „Га Зфопа di Кашпа“, у посебном поглављу: „ПеЏа solenne festa di San Biagio, Protettore die Raugia", гдје спомиње и процесију од 3, фебруара 1588, којој је и он присуствовао; тада је у процесији ношено од свећеника 111 св. моћи, и још их је остало на олтару, јер више свећеника није било. Хрватски пјесник-енциклопедист Сплићанин племић Јеролим Кавањин (1641—1714), у својој религијозно-дидактичној пјесми: „Повјест Ванђелска (Богаство и убоштвој“, (у пјевању ХМ!, у строфама 21.—40,) описао је овај дубровачки Моћник, уједно са св, остацима других божјих угодника који се чувају у Дубровнику, те и он пише о свечаној процесији на 3, фебруара, гдје се носило „сто-једнасте светих стата, |сви у сребру оковани |..... Још остајућ други остати,| не биућ токо редовника“,,,.

У катедралном овом Моћнику сада су на окупу св, моћи из старе надбискупске катедрале „Госпе“ (срушене у потресу

187