Nova Evropa

U isto vreme, u ukupnom završnom računu toga budžeta od 8,350.025 dimara predstavlja:

pozorišna zarada; 4,917.044, tojest 59% državna pomoć: 3,432,981, » 41%

Ovaj primer iz godine 1922—23 pokazuje kako su se razvijale cifre i mjihove razmere do mudyvojenog i utrojenog budžeta iz godine 1926—27. Dve pojave uočavaju se; porast procemta Hečnih rashoda i državne pomoći, opadanje procenta materijalnih rashoda i prihoda od predstava, U godini 1922—23, u okrugloj cifri, prihod Narodnog Pozorišta u Веобтади родmirivao je tri petine rashoda, a državna pomoć dve petime; u бодим 1926-27, slučaj je obrma+i: prihod [6 miMHjona) šzmosi dve petine, a pomoć {9 milijona)} tri petine ђиdžeta, Tako je po budžetu; po završnom račumu, kojeda za tu godinu još mema, prihod istima prelazi 6 milijona, ан па štetu razmere, jer ulrošemi višak mije otišao па smamjenje državne pomoći neđo зато па pokriće povećanih rashoda. U zagrebačkom pozorištu slučaj je 105 teži, jer je u go:dimi 1926-27 predvidjemi prihod (4 milijona) iznosio već mu samom budžefskom predlogu тапје nego četvrtimu rashoda u ukupnom budžetu od 17,200,149; a nije bila mmogo bolja razmera ni u ljubljanskom pozorištu.') Otkud toliki porast budžeta iz jedne godine m drugu, otkud toliki poremećaj u одпови prihoda, pomoći, i ukupnih rashoda?

Pozorišta su svakako podizala svoje umetničke ambicije, rasli su zahtevi publike, povećavale su se nagrade umetnika, Najzad, rastao je i alttiviteltt same ustamove, koja je — uzimamo primer iz beogradskog pozorišta koji mam je pod rukom —/ od 535 predstava iz godine 1922-23 (260 dramsikih, 173 opersko-baletske, i 102 tudje), u godimnmi 1926-27 povisila svoj broj predstava ma 629 [378 dramskih, 165 opersko-baletskih, 86 tudjih), Ali u tom slučaju trebalo bi da se cifre povećavaju naporedio, i ako veći broj predstava me bi smanjio poirebu državme pomoći, morao 64 povećanim prihodom Ibar održati meku smošljivu razmeru izmedju zarade i pomoći, Jer, malkoliko bila opravdana obilata državma pomoć pozorišnoj umetnosti u jednoj mladoj kulturnoj згедин, Која za nju još nema (dovoljno shvatanja, navike, mi sredstava, me sme se Za3boraviti! mi odnos фаћ žaotava prema drugim potrebama maroda. Treba dsto tako ibiti načisto s time,

") Za godinu 1928-29, ukupni budžet pozorišni predvidjen je sa 31,272.000 dinara, gde bi došlo 23,772,800 kao subvencija, a 7,500.000 kao zarada, Budući da je budžet smanjen sa 2% milijona, a pozorištu ostavljena slobodna upoireba prihoda po avtonomnom budžetu, subvencija državna iznosi za novu godinu 21,272.000 dinara,

230