Nova Evropa

за којима ми идемо. Могућност словенске културе је ту, претпоставка њена готова је ствар; али то још није све, Иако је то најважније, наша расна култура остаће вечно свесловенски сан и утопија, ако се њено стварање не буде изводило позитивним и методичним радом. Умна дисциплина и методичност акције нису наше одлике, али их треба култивисати и одгојити, а то је могуће без тежих поремећења у расном хабитусу Словена. И то је проблем над проблемима, кад је реч о словенским оријентацијама.

Ми сада већ знамо што хоћемо, наш је циљ јасан, ми не лутамо више кроз регијоне утопија и химера. Словенство је предоминантан историјски фактор у 20, Веку, то је извесно. Ми осећамо, „да се историја гура кроз наша врата“, да стојимо пред проблемима света и културе, на раскрсници двеју цивилизација, и да смо позвани — силом културноисторијских прилика у којима живимо — да проговоримо, да изустимо велику реч љубави и братства, То је наш свесни и емпирички циљ.

Још давно — кроз дела Толстога, Достојевског, Соловјева, и Чаадајева — ми смо прецизно изразили своје концепције о једној бољој култури. Кроз њих је пала и наша осуда са проклетством на европску цивилизацију. Европа није задовољила ни наше срце ни наш ум, и ми смо јој, разочарани и повлачећи се натраг у себе, окренули леђа. Раскољниковљев принцип: „Ми смо људи који немају своје данашње државе и који траже државу будућности“ — могао би се означити као вечни мотив нашег незадовољства. У томе принципу, који одбија „данашњу антирелигијозну и социјалистичку државу“, лежи управо жива сила Словенства. Социјализам — ни у једној својој форми — није решио проблем потпуно и савршено, и неће га решити никад, или све дотле док човек гледа небо над собом и осећа тврдо тле земље под ногама. Кад човек буде окружен са свих страна земљом, и одозго и одоздо, тада ће и социјализам, антирелигијозни социјализам — љењинизам, потпуно успети. Нова држава, држава будућности, коју тражи Словенство кроз Раскољникова, може се остварити само тако „ако се створе нове религијозне форме мишљења и рада, нова религијозна синтеза индивидуе и целине, нова синтеза бескрајне љубави и бескрајне слободе“. То је најунутрашњија мисао Словенства, која ће прожети живот новога друштва. То је аријелски дух Словенства, који ће сломити крвожедног Калибана и остварити велику мисао о свечове-

чанству. Илија Босанац.

304