Nova Evropa

цесијонирања, па ако се таким системом принуде творнице да подижу своје зграде и радње онде где се то нарочито жели ма у том крају и не били за то најбољи предувети. Напокон, код финансијских установа концентрација се даје понајлакше провести, ако се то чини систематски. У данашњем привредном животу, организацију кредита имају у рукама несамо приватни заводи него у све већој мери и државне, односно полудржавне, новчане институције; а политика Нотне Банке, Поштанске Штедионице, државних хипотекарних и задружних установа, даје се тако водити да се фаворизују извесна подузећа и извесни крајеви. (С помоћу ових новчаних установа, тојест политиком коју оне воде, може се и концентрацији трговине и индустрије дати јачи импулс у жељеном правцу.

Политика привредне концентрације проводи се код нас већ од дужег времена, и то све безобзирније. Небројени су случајеви, да је давање концесија за подизање индустријалних предузећа уветовано тиме да се она не смеју подигнути у пречанским крајевима, иако ови у сваком погледу пружају далеко више предувета за успех предузећа. Поред оваке директне концентрације привредног живота на територију предратне Србије, у првом реду у Београду, настоји се исто постигнути и индиректним путем, поглавито с помоћу новчаних установа. При свем том, данас Загреб игра још увек главну улогу у нашем приватном новчарству. Од водећих новчаних завода готово сви имају ту своје централе. У последње доба настоји се из Београда да се нека водећа подузећа присиле да своје централе пренесу у Београд. Како је у таквим подузећима у знатној мери ангажован страни капитал, рачуна се да овај неће бити толико неприступачан, па да ће се лакше покорити диктату разних „начелника“. Познато је, например, колико се тешкоћа правило нацијонализацији филијала „М/лепег Вапк-Мегеп-"а, док се нису одлучили да централа буде у Београду уместо у Загребу; и код самог имена, Министарство Трговине тражило је назив који би говорио да је то београдски завод! Слично нешто покушало се и са фузијом консерна Хипотекарне Банке; а не дође ли ускоро до темељите промене система, наставиће се и очигледно и код других завода, док сви водећи новчани заводи не буду присиљени да своје централе пренесу у Београд.

У том настојању око централизације привредног живота, у првом реду у настојању Београда да постане нашим финансијским средиштем, играју видну улогу, како рекосмо, државне и полудржавне новчане институције, Наша држава има сразмерно знатан број оваких институција, које су све у Београду, и које свесно и пуном паром раде на централизовању привредног живота у главном граду, ма који били засад предувети зато, и ма какав ефекат имало то на остале наше крајеве и на