Nova Evropa

предлога новинарима (види „Политику“ од 20. јуна, стр. 4). То је било у очи Четвртка, 20. јуна. Греба овоме још додати, да је на неколико дана пре тога, београдски лист „Јединство“, који је пре кратког времена почео излазити под уредништвом ноторно познатог Влад. Ристовића —- и чије се финансирање доводи у везу са владом Веље Вукићевића, а дириговање са Дром. Лазом Марковићем —, донео (у броју од 14. јуна) уводни чланак под насловом; „Са свињама се може само њиховим језиком разговарати“, пун погрда противу Стјепана Радића и Светозара Прибићевића, с јасном алузијом на крају, да би Светозара Прибићевића и Стјепана Радића требало убити. И више народних посланика, поглавито из опозиције, посведочили су накнадно, да су оних дана, од стране неких радикала, чули оваке или сличне претње или жеље (спомињемо изјаве радићеваца Кларића, Рачана, и других).

У скупштинску седницу од Среде, 20. јуна, дошли су народни посланици у ратоборном расположењу; а понеки од њих — како се после видело — и са револвером у шпагу. Изостали су, корпоративно, само чланови Корошчеве Људске Странке, с разлогом, како се после видело, будући да су — по сведочанству Пернара (према изјави посланика СЛС Јерића, види загребачке „Новости“ од 10, и 11. јула), које није демантовано, — унапред обавештени да не долазг у Скупштину тога дана, јер ће бити обрачуна с опозицијом. Већ дискусија око записника прешла је убрзо на озбиљно добацивање између Министра Грађевина, Пере Марковића, и Светозара Прибићевића, после чега је одмах дошло до оштрог сукоба између Пернара и Драгутина Јовановића, званог Војвода Луне, у који се умешао и Драган Бојовић, Тешко би би било, на кратком простору, изнети ма и најоштрије речи и погрде које су и тога дана, и оних дана пред овим, падале у Скупштини, иако су оне несамо карактеристичне за средину у којој су се могле чути, него су од нарочите важности и за покушај репродуковања атмосфере у којој се десио сам злочин, Морамо се стога ограничити на појединости које су, више-мање, у непосредној вези са злочином, Много тога није ушло ни у записник, нити је забележено од новинарских извештача, иако су ови (поименце Гојко Божовић у „Поли-

ици", који је уједно и скупштински стенограф) показали похвалну марљивост и способност у том погледу. Један је посланик, например, констатовао у Скупштини, да је у дебати од 19, јуна само један радикалски „колега“ (Ст, Кобасица) —_ од оног што је ушло у записник — употребио изразе: „Ћути ти Циганине! Ти си Циганин! Вуцибатино једна! Лажеш ти! Лажеш!", ит,д.. На седници од 20, јуна било је понајгоре, После Прибићевићеве примедбе на записник, у вези једне његове изјаве о Нетунским Конвенцијама, вратио се