Nova Evropa

УНИР. БИБЛИОТЕГ

Nova Evropa

Knjiđa XVIII, Broj 7. 11. oktobra, 1928

На лествама Југословенства.

"Словени на југу Европе натерани су смислом историје и историјског развоја на једну узбрдицу, на један успон, на једне лествице прогреса, који из долине и мрака води у вис и у светлост, На врху тих лествица је Југословенство и Југославија, Тамо је богата и мирна равница, одмориште за нове и даље напоре. Много је степеница на тим лествама из низине прошлости до висине и до узвишености, По њима су од горе до доле просути људи, групе, гомиле, организације, сталежи, цела је површина покривена шареним зрнцима животнога песка, Свугде су ти мали људски мрави, свугде јесу, али нису свугде једнако густо раширени; и као огромним таласом избачени горе, једни су крајеви више а други су ниже, једни се одржаше на ногама док други осташе лежати на леђима, једни се снађоше а други су још збуњени од замаха, једни се радују други тугују, док једни размишљају коракнуше други даље горе, те се изнад тих живих и крвавих степеница диже заглушна вика и шум, и многи у страху од далеког циља висине и мира окретоше погледе натраг и хоће да силазе.,. Али се снага смисла историје и историјског развоја не обрће никада назад, и ко се противи тај заостаје и буде напослетку згажен, Мравињак је наш узбуђен, али је у покрету и на путу са кога враћања нема !

У проклетству десетогодишњице нашег новог и заједничког живота једно је само јасно и позитивно, а то је тај историјски и природни циљ, Југословенство и Југославија, Један циљ, један једини циљ за све нас. А све наше невоље и сви болови, све несреће и све патње произилазе отуда, што се за десет година није могло са главним и одлучним снагама ни за тренутак поћи у обрнутом правцу или мимоићи пут! Потрошили смо десет година да се о томе уверимо, и да савладамо сва отимања, трзања, и незадовољства, и да прегазимо сва застајања, и да раскинемо сва кочења, Поднели смо тешке жртве за то. Осетили смо лично и без изузетка сви то. Ми смо издржали и остали. И сада се патимо са оним што је најгоре и најтеже, и што нам кида утробу. Тај историјски и природни

193