Nova Evropa

očekivalo da će poći putem narodnih želja. Jula meseca 1903, u Nišu i Vranji, stvoreni su četnički odbori; a u drugoj polovini avgusta, dva mlada zaverenika (Pavle Panković i B. Simić) organizovali su od najvidjenijih gradjana u Kruševcu i Ćupriji četničke odbore, i u prisustvu sveštenika zakleli ih na odanost akciji i tajnost., Već početkom 1904 pojavljuju se u Makedoniji prve srpske »komitske čete«, preteče i prvi vesnici nacijonalne svesti, snaše, i borbenosti koju je docnije pokazao ceo srpski narod. One stupaju svom odlučnošću i svom enerdijom u borbu za slobodu svoje pollačene braće, i kao nekadašnji junaci iz narodne pesme unose nov duh u naš živalj; iznenadjuju i Turke i Bugare svojom hrabrošću, i postaju žižom Која озуебије nacijonalni ponos celoga naroda i privlači snage nacijonalno probudjene omladine svih naših krajeva, U četnike ide cvet omladine iz svih pokrajina, i naša omladina prolazi kroz vatreno krštenje u čitavom perijodu vremena od skoro jedne decenije, Ova četnička akcija u Makedoniji jeste početak one ispolinske borbe koja je, kroz toliko krvi i sa toliko Žrtava, napokon urodila plodom; ona dolazi u poslednjem momentu, da pred celom Evropom i pred celom svetskom javnošću posvedoči, da pitanje Makedonije nije samo pitanje Bugarske već i pitanje Srbije,

Naša četnička akcija u Makedoniji imala je izvanredno težak položaj, Čete su se borile i sa turskim regularnim trupama, i — nažalost — sa bugarskim četama, Borba je bila nejednaka; većina četa podlegla je u borbama, ali je njihova smrt donela veliki prestiž našem imenu. Pored toga, dovela je i do saznanja Bugara da se pitanje Makedonije ne može jednostrano rešavati. Od toša vremena, a naročito posle 1906, trezveniji elementi u Bugarskoj nesamo da uvidjaju nego i priznaju potrebu zajedničkog rada. Pri svem tom, dugogodišnji uticaj bugarske propagande bio je vrlo jak, pa su Bugari i nadalje, u pitanju pretenzija na Makedoniju, uz pomoć ruske i austrijske diplomacije, bili daleko nadmoćniji od nas pred evropskom javnošću,

Kada je Austrija prešla na aktivnu akciju za rešenje svojih pitanja koja su se ticala Balkana, ona je počela taj svoj rad činom aneksije Bosne i Hercegovine. Da bi diplomatski OSsiбигаја tu svoju akciju, ona je sondirala teren kod Bugara, i 1908 godine, u Pešti, došlo je do ozbiljnih гагбоуога за kraljem Ferdinandom, kad je ovaj tražio zajedničku akciju Bugarske i Austrije protivu Turske; Austrija se odlučno protivila svakom proširenju Bugarske na račun Turske, ali je Beč tada verovatno ponudio Bugarskoj akciju za proširenje na račun Srbije. Isto je tako i Rusija, iz svojih političkih računa, nudila Bugarskoj savez po kome bi Bugarska dobila teritorije predvi-

312