Nova Evropa

Софији, Ламздорфова мисија је такође успела, и тај његов успех у Софији био је један од главних узрока што чувени „Иленденски устанак“ (20, јуна 1903) у Македонији није имао оне размере које је предвиђала и припремила незванична Бугарска,

Идуће године (30, марта), потписали су Д. Ризов, Хесапџијев, Сава Грујић, и Џашић, „Пријатељски уговор између Србије и Бугарске". Овоме Уговору прикључена је и једна тајна конвенција (која је од наше стране саопштена Руској Влади тек 1910), Преговори за тај Уговор и ту Конвенцију вођени "су у Београду, и у њима је играо врло видну улогу Света Симић, тада начелник Министарства Спољних Послова, Главна тешкоћа коју су преговарачи имали да савладају била je M y овој прилици Македонија: да се не би замерио „македонствујушчима", Ризов је — из личне опрезности — довео са собом у Београд два виђена члана Македонске Организације; професора Михајлова и Даскала Николова (у току преговора дошао је био и пуковник Јанков, али је он, ради позива на двобој од стране Хапи-Ташковића, београдског уредника „Маћедоније", утекао преко Пожаревца у Бугарску, а после петнајст дана био убијен у Македонији од противника своје фракције). Како ниједна страна није била довољно попустљива у питању Македоније, преговарачи, жељни ма и фиктивног или приближног успеха, прибегли су крајњем средству и, у тајној конвенцији, обишли су ћутке сва тугаљива македонска питања.

Концем 1905 учињен је у односима Србије и Бугарске још један корак унапред; закључен је чувени „Српско-бугарски царински савез“, који је — благодарећи енергичној бечкој интервенцији — остао неостварен (противу њега је водио најжешћу борбу у „Neue Егеје Ртеззе". Живојин Балугџић, данашњи посланик у Берлину). Чак, године 1908 (јуна месеца), због једног четничког напада војводе Вука на село Страцин, Бугари су нам на један изазивачки начин запретили ратом пред лицем целог света, Пашић је тада, 5, јуна, ради овога поднео оставку кабинета, мотивишући је „озбиљном спољном ситуацијом која је тесно везана с интересима Србије".., Ситуацију је онда спасао Извољски, пославши, поред оштре ноте Београду и Софији, још и једну ратну ескадру у Варну.

ола године доцније, у јеку Анексијоне Кризе, бугарски посланик Тошев предложио је Миловану Миловановићу формални савез између Србије и Бугарске, с тим да Србија претходно призна независност Бугарске и царску титулу Фердинанда Кобурга, а у накнаду зато Бугарска оставља Србији да бира, хоће ли савез бити офанзивног или дефанзивног карактера, Сасвим је могуће, да је Бугарска учинила овај предлог на иницијативу Ерентала, или бар у споразуму са њиме, јер признањем једне повреде Берлинског Уговора од стране Српске

301