Nova Evropa

и лекове, и остале потребе, српским рањеницима, избеглицама, и војсци, Све то требало је тек да нам каже (у јануарској свесци „Словенске Ревије"“, стр. 423) његов друг и сарадник из онога доба, Др. Ситон-Ватсон,

И после Светскога Рата, као начелник једног одељења за прекоморску трговину (Перагшеп! of Overseas Ттаде), наставио је Пели Дик своје дело, и помагао је нарочито Југославију, да дође до што бољих односа, економских и финансијских, са Великом Британијом, Што успех није био већи, поуздано није кривица до њега, нити уопште на оној страни,

Пре неколико дана умро је, у Оксфорду, и Невил Форбс (МеушШ Еогђез), наставник (геадег) руског језика и осталих словенских језика на Оксфордском Универзитету (од године 1910). Као један од најбољих познавалаца руског језика, и преводилаца са руског, отпочео је Форбс да се бави и српско-хрватским, па је нарочито за време Светскога Рата проучио и наш језик и био од велике користи српским ђацима избеглицама који су доведени у Велику Британију, те од којих се једна овећа група задржала у Оксфорду. Са тадашњим надзорником ове групе, а сада лектором српскохрватског језика на Кингс Колеџу у Лондону, Дром. Д. Суботићем, написао је и издао прво (1918) „Српску Граматику“ на енглеском језику, а затим и „Енглеску граматику за Србе" (1920), Још на почетку Рата издао је (са другима) једну „Повест Балкана" (1915), а при крају Рата (1918, опет са другима) једну „Историју Русије". Први му научни рад, с којим је отпочео своја предавања на Универзитету, био је: „Данашње стање словенских језика" (1910), за којим је следовао читав низ књига о Русији и превода са рускога; у Оксфорду је издавао и своје познате руске текстове за Енглезе („Охога Киззап Рап Тех!5"), У Србији је био први пут године 1911.

Невил Форбс био је слабе физичке конституције, и патио је од живаца. Оболео од акутне и тешкг зубне бољетице, уобразио је да му нема лека, па је себи сам одузео живот у ноћи између 7, и 8. фебруара. Биће да овој трагичној смрти има да се захвали што је наша штампа забележила овај губитак за наш народ (види „Политику“ од 18, фебруара).

Ми можемо само искрено жалити за оваким несебичним пријатељима, и неговати њихову светлу и драгу успомену,

— ч —

128