Nova Evropa

Pred zoru velikih dana. U Rusiji, godine 1914.

Pobede Saveznika u Prvom Balkanskom Ratu odjeknule su širom Evrope i celoga sveta; a pobede Srpske Vojske, pomognute Grčkom, nad Bugarima, u Drugom Balkanskom Ratu, podigle sa ugled Srbije па visinu na kojoj nije bio nikad pre toga, i načinili su Srbiju neospornim Pijemontom Jugosloven4., Kako je izgledalo tada, posle tih ratova, u Rusiji, i u kojem se pravcu kretala naša propaganda; odnosno, kako su se razvijali osećaji i raspoloženja ruskih narodnih masš i ruske паpredne inteligencije u pogledu naših nacijonalnih težnja i naših balkanskih prilika i nevolja?

Kao što se moglo predvideti, pobedjena Bugarska mobilisala je bila svu svoju snagu da bi došlo do revizije Bukureškog Ugovora. Njena propaganda širila se na sve strane, po celoj Evropi, a napose u Rusiji. Na Balkanu, u Makedoniji, išla joj je na ruku zvanična politika tadašnje Srbije (posle 1912)... S jeseni 1913 doputovala je bila u Rusiju gospodja Karavelov, udovica poznatoš bugarskog Ministra-predsednika i čuvenog rusofila, i odmah se dala na »posao«, O tome piše ona sama ovako: »Prvi dani moga boravka u Rusiji, prvi susreti sa ljudima iz raznih društvenih krugova, neugodno su me dirnuli neskrivenom zluradošću naspram gorke sudbine moje otadžbine... · Ali treba dopustiti i nama Bugarima da zalečimo sveže rane.,, Vi, naša starija braća, treba da budete podjednako pravedni prema nama i njima, da obratite pažnju na njihovo postupanje naspram Bugara u Makedoniji.,,.« Uskoro та. бозродјош Karavelov, i njoj u pomoć, potekoše poznati bugarski naučnici i javni radnici: R,. Slavejkov, Dr, S, Tabakov (Slivenson), A, Šopov, i drugi, sa bogatom gradjom — »iz prve тике«: »Ме treba da verujete nama« — piše Šopov, — »već srpskim izvorima«, i poziva se na »Odjek« (od 25, januara 1914), na »Pijemont«, na rezoluciju srpskih socijalista. Mora se priznati, da su radikalski vlastodršci dobrim argumentima snabdevali nesamo opoziciju kod kuće već i bugarsku propagandu na strani, Tabakov, pisac poznate knjige »Srbi u Makedoniji« (1913), naprimer, koristio se odlično samim srpskim izvorima {vidi »Novoe Zveno« od 11, januara, pa od 8, i 15, marta 1914), Ali šta se sve to ticalo Nikole Pašića i njegovih drugova, za njih je još uvek bio aktuelan njihov »Memorandum kraljevske Srpske Vlade carskoj Ruskoj Vladi« od 14, juna 1913 (uoči bugarskog prepada na Bregalnici), A što se tiče bugarskih navod4 iz srpskih izvora, na njih je zvanična Srbija odgovarala, preko Miloja Sretenovića, ovako: »,,. O pozivanju (0. Зороча na srpske i grčke listove, i poimence na ,Odjek', koji tobože

255