Nova Evropa

je OvO primarno, i zavisi od neposredne volje života, radnje, ljubavi i mržnje, Čovek ne može da se odvoji od onog, što postoji, On je u njemu i s njim, kao njegov sastavni deo, Osećaj sveta je beskrajno komplikovan, Ideje-forme već su sadržane u objektu koji apercipujemo, Objekat je uvek u stanju postajanja, stvaranja, promena, takoreći u večnoj žurbi, Takav je naročito osećaj sveta umefnikova, koji Loski zove mis Ljč ie i m.

I umetnik se svesno, s mukom, 1. jj. s pomoću napora, samo umetniku svojstvenih, pretvara, postaje nesamo Ljevinom i Pjerom Bezuhovim, nesamo knezom „Bolkonskim, ocem i sinom, Vronskim, Oblonskim, nego čak i Natašom Rostovom, Anom Karenjinom, Ivanom Ilijćeem na umoru, i t, d. Zato ove ličnosti i mogu voleti, stradati, hteti, umirafi, ili živeli, Jer je sve to u svojoj mašti umesto njih radio već sam umetnik, udubivši se in realia, Voleo je konje, pa je postao konjovod — »{tloistomjer«; bio je vojnik, pa tako postade Jegerski Pik ili kavalergardijska ofanziva kod Austerlica, Voleo je prirodu, pa je umirao kao posečena breza u »Tri smrti«, Bio je narodnjak, pa se pretvarao i u dazdu, i u radnika, i u dva starca, i u Platona Karatajeva, i t. d.. Voleti pak, to znači živeti zajedničkim životom, što više se pretvoriti u drugo biće, nesamo duhovno nego i celim svojim bićem, Moderna estetika, nakon tolikih lutanja od doba Preporoda do danas, utvrdila je koliko ogroman značaj ima simp atija u procesu pesničkog slvaranja i pesničke apercepcije. Ovaj termin: simpatija, prvi je put upotrebljen od francuskog estetičara Žufroa, a primljen od Gijoa, sve dok ga nemački estetičar Lips nije zamenio i razvio terminom s aaosećaj (Miterlebung), Saosećaj, to je apercepcija idejalorama in re, nikako pak ne post rem. Kada čovečanstvo, koje је izgubilo put i pravac u magli racijonalizma, logike, nauke, teorija i sistem4, zaboravlja na primarni osećaj sveta, imajući posla samo sa predmetima vlastite izrade, sa tehnikom, naprimer, ili sa pravnim kategorijama, umetnik ga vrača onom što Živi, što nasfavlja svoje življenje i stvaranje, vraća ga idejama-formama in re, u kojim je sve živo i Žživahno toliko čarobno, privlačno, i tajanstveno.

Ali, adubljavanje umetnika i njegova čitaoca u ideje-forme in re još je daleko od mistike, Ovaj termin naveo je Loskog, s jedne strane, da ne dovrši svoju misao, a s druge strane da ode dalje nego što je hteo, Iza obojih kategorija ideja-forama, t, j, što bi rekla skolastička mudrost iza ovih universalia part rem i universalia in re, za nju su postojale još i universalia ante rem, A baš tu kategoriju nije mogućno shvatiti drukče nego mistički, Ona

293