Nova Evropa

= »бја želite?« — brzo i poslovno reče mi Lav Nikola'jević, Njegove sitne, staračke, mulne i izbledele, ali oštre, pronicljive plave oči, zagledaše se u mene ispitivački ispod 'nadnesenih obrva, Spočetka se tako zbunih, da na njedovo pitanje nisam znao ništa odgovoriti. — »Da li ste hteli što da me pitate?,..« I čuvši napokon potvrdan odgovor, Tolstoj se okrete, i mi stazom podjosmo u park,

Izjavih Lavu Nikolajeviću simpatije Које бајта za njegove religijozno-filozofske poglede, — »Drago mi je, vrlo drago!« reče on oborivši Slavu, spreman da sluša. Govorio sam nešto o tome kako svest o istinitosti izvesnih pošleda na svet donosi sa sobom i želju da se oni privedu u delo, tojest da reči treba da pretvaramo u dela, i da zato treba zahtevati od naših teorija uopšte da se ne udaljuju od stvarnosti. Tolstoj je pažljivo slušao, Onda reče; | — „Vrlo dobro, razumem šta hoćete da kažete. Ali, pogreška je u tome, što Vi hoćete da vidite ı rezultate Vašegša rada. Zašto? — Ja činim dobro i klonim se zla, i ja znam da od Фоба što činim dobro neće nikada biti zla, — dakle, potrebno je samo težiti da se bude dobar. Fais ce que doit, advienne que pourra... Treba da se čini dobro, a šta će od toga biti, u Božjim je rukama! Pogreška svih ljudi upravo i jeste u tome, što oni hoće da znaju rezultate; ali od toda, razume se, ne biva ništa, niti može biti...« Pobožno sam ба slušao, gledajući u njegovo ozbiljno lice; a on nastavi: »Ovoga trenutka šetao sam i mislio, i sve mi je jasnije, da se više ovako ne može živeti kako mi živimo ... Ja sam maločas video stražara u šumi, čuvara sa puškom o ramenu, koja je — svakako — puna; znači, da može i da ubije!... Zar je to dozvoljeno?!,..« On se uzrujavao. Očigledno je potok misli, koji ga je sad zahvatio, strujao u njemu mnogšo pre moga pitanja, još dok je šetao sam po parku, — »S pomoću nasilja ne može se ništa uraditi, zlo samo vodi zlu. Ja i Vi sad šetamo i razgovaramo, i medju nama nema nikakve razlike, naprotiv: Vi ste bog i ja sam bog, božanstvo je svojstveno obojici, i u tom pogledu mi smo nerazdvojni od opšte istine, koja i jeste božanstvo, A recimo, da ja Vas ubijem, — znači, ubijam Boga, ubijam samoga sebe!...« I Tolstoj se okrete k meni, On je sad govorio tiho, ali vrlo furobno i nekim neobično pronicljivim glasom, koji i nehotično navodi slušaoca da bude u istom »štimungu«. Ali se postepeno njegov glas dizao, i on je išao brže, gestikulirajući, i uzbudjujući se, Polako smo bili zašli u park, ali na kraju Jedne aleje Tolstoj se okrete, i otpoče šetati napred i nazad, Tek posle dužeg vremena saznao sam, da je ta lipova aleja bila njegovo najmilije mesto.

Interesovalo me je, šta Tolstoj misli o religijoznoj opštini, ili Ligi koja bi imala za cilj da ujedini sve ljude u smislu

304