Nova Evropa

umetničko-literarnim fipovima ima više pozitivnih nego пеgativnih, i uopšte nema figura oštro negativnih, koje bi utelovljavale u sebi greh i porok, u njihovu najpunijem i najmračnijem izražaju; njegovi negalivni tipovi pripadaju većinom kategoriji veselih grešnika, koji se lako i bezbrižno odaju vlasti primamljivih naslada života. U ovome je bitna razlika izmedju Tolstoja i Dostojevskog: u vreme Кад Dostojevski interesuje Zapad kao pisac koji genijalno iznosi naročitu prirodu ruske duše, sa svim njenim neprekidnim izmenama u dizanju i padanju, sa tesnim uzajamnim vezama izmedju dobra i zla, tojest, interesuje svojom — u neku ruku — egzotičnošću (u dobrom smislu ovog pojma), Tolstoj je, baš obratno, blizak Evropi svojom svečovečnošću, On je prikazao, uglavnom, osrednjeg, običnog čoveka, i durnuvši ua pozadinu njegove nacijonalne crte, na prvo je mesto uzdigao njegovu opštečovečansku suštinu,

U Tolstoju treba razlikovati dve oštro oprečne ličnosti — штеџика, i mislioca-moralistu. Izmedju njih vodila se oduvek duga i odlučna borba, sa promenljivim uspehom, Na. veliku nesreću svetske umetničko-književne riznice, za po< slednjih godina njegova života moralist je gotovo potpuno nadvladao umetinika, iako је штеник Tolstoj rezultatima svog književnog rada, daleko nadmašio pozitivne vrednosti njegove filozofsko-moralne dolktrine, |

Tolstoj je ogroman um, pun radoznalosti, Nepriznavajući idole i kumire, on je odvažno podvrgavao sve nemilosrdnoj analizi, i često je ukazivao na pogreške i pukotine u istinama, mišljenjima, i imenima, koje su stolećima držani neprikosnovenima, Takvo načelno odricanje autoriteta osobama i istmama dovodilo da je do zaključaka koji su katkada bili bez dovoljno temelja i naučno najivni, osobito u političkosocijalnim pitanjima, Ali večno nezadovoljstvo oštroš i proтасауоб шта, beskrajna širma i dubina moralne ličnosti, uverljivo-pouzdana borba za duhovnu slobodu čoveka, i odlučno obaranje svih fetiša i idola koji su čvrsto okovali um, dušu, i volju čoveka, — sve fo u vezi sa umetničkom genijalnošću Tolstoja, — izdiglo Sa je još za života na jedno od prvih mesta medju besmrtnim imenima čovečanstva, učinivši njegovu ličnost legendarnom i simvoličnom, a пјебоу nauk — 3polu-religijom. Kritična strana Tolstojeva moralnofilozoiskog sistema znafno je nadmašavala pozitivnu stranu; zato je Tolstoj, nestvorivši nove »religije«, ipak iz osnova stare »religijee pokolebao i uzdrmao, i nedavši kao mislilac nikakva zaokruženog sistema, ipak je u svojim čisto umetničkim stvarima dao dug niz dubokih filozofskih teza i misli, u likovima svojih literarnih junaka, pružajući drugima mo-

307