Nova Evropa

i želja za osvetom za pogaženu bračnu vernost, ali ipak ne potrči za uhvaćenim in flagranti ljubavnikom svoje žene samo zato što zna da će prevareni muž napolaobučen, u čarapama, izgledati smešan. Ili, žena puna tuge za umrlim mužem, stojeći nad samim olvorenim kovčegom, kad misli na njegovu penziju; a u razgovoru, svome sabesedniku pruža pepeonicu, videći da pepeo sa njegove cigare može pokvariti stolnjak, Zločinstava, u smislu Dostojevskog, Tolstoj nije iznosio, ali — zar nisu, u suštini, često strašnije onake »sitnice« koje tako izrazito pokazuju beznadežnu moralnu pokvarenost čoveka, Ta Tolstojeva nemilosrdna ironija, koja katkada prelazi u porušću, pa čak i u preziranje pokvarenih savremenih živoinih prilika čovečanstva, sasvim su udji ideji ljubavi i sveopraštanja, koja je jedna od osnovnih načela »tolstovstva«. Osećaj psihološke i životne pravde ovde je pobedio u Tolstoju tendencijoznost moralista, koji je čvrsto obuhvaćen uskim okvirom unapred odredjene teorije. Zahtevajući od čoveka dobrotu i neprolivljenje zlu, kao moralist, Tolstoj je, kao umetnik, slikao svoje junake u svoj njihovoj životnoj protivurečnoj kompliciranosti, dajući u njima пе mrtve sheme već prave žive ljude iz života,

U sukobu života i teorije, Tolstoj je davao prednost životu, Tako, naprimer, davši uzvišenu apologšiju braka u »Ani Karenjini«, on da podvrđava nemilosrdnoj i uništavajućoj kritici u »Krajcerovoj sonati«, Ili, tvrdeći da je тога! neophodan u svakodnevnom životu čoveka, i pokazujući {u »Smrti Ivana Ilijća«), da samo onaj čovek koji vodi svoj život po odredjenim moralnim pravilima može dostojno živeti i mirno umreti, sa spoznajom „ispunjena životno duga, Tolstoj na drugom mestu (u »Hadži Muratu«) iznosi kako ponekad mnogo lepše i mirnije živi i umire onaj čiji je život bio neprekidno gdaženje moralnih pravila, Protivno rešavajući u posebnim slučajevima isto pitanje, Tolstoj tako postupa stoga što Je sam život pun takvih protivurečja, te tu umetnikrealist baca sa sebe spone mrtve moralne doktrine, Dotičući jedna ili druga društveno-moralna pitanja, umelnik nema naročite potrebe da ih rešava na nekakav drugi način do čisto umetnički, U svom umetničkom stvaranju, Tolstoj se uvek znao osloboditi zahteva hladne teorije, pa je često dolazio u sukob sa svojim moralnim doktrinama. Tako, iako revoltiran i zalažući se sav protiv okrutnosti besmislenog ratovanja, te slikajući oštro negativnim crtama njegove tamne strane, on je ipak kadikad sa zanosom i ushićenjem opisivao spoljno-privlačnu lepotu mnogih ratnih momenata, dajući više pula fipične primere klasičnog ratnog slikanja, Џем епа ratna romantika tih slika svakako znatno podgriza osnovnu

309